Почетна / Блог / Popular cir / 6 разлога да посетите Гружанско језеро

6 разлога да посетите Гружанско језеро

Пре но лету махнемо и замолимо га за брз повратак, походимо још природних драгуља домовине наше. Овога пута у самом срцу Шумадије. Где су девојке лепе ко’ руже. Крајолик који је велики Добрица Ерић опевао као „парче раја, које је Бог намерно или нехотице испустио са неба.“ Возимо ауто-путем ка Нишу, преко Крагујевца.

Зашто посетити Гружанско језеро

1. Јер је Гружанско језеро шумадијско море

Настало је преграђивањем једне од најдужих и водом најбогатијих река Шумадије, Груже, па је по њој и названо. Простире се на 900 хектара и пето је највеће вештачко језеро у Србији. Обала, дуга око 40 километара, прилично је разуђена и углавном приступачна. Богато је рибом, нарочито шараном, штуком, сомом, бабушком, девериком, смуђем, а нађе се још понеки примерак. Пецароша је посвуда. Удицу забацују за своју душу, чаврљају, спремају клопу. Друштво им праве многобројне птице. Има их око 90 врста, мада се подаци прилично разликују. Уживају и љубитељи веслања, кајака, па и сурфовања када се ветар одобровољи. Како је просечна дубина језера око шест метара, вода је пријатна за купање. Уз обалу обраслу ливадама и шумарцима уређено је неколико стаза и путељака за шетњу, вожњу бицикла и трчање. А може се једноставно сести на клупицу, уживати у погледу, ћакулати са пријатељима, или осамити и читати.

Уређених јавних плажа нема, колико смо успели да видимо. Поједини власници кућа на обали су средили приступ води, али само за себе. Но, од пецароша сазнасмо да је недавно отворено место где се може брчнути. Ла Террассе, изворни шумадијски назив, али како је газда живео у Француској, прихватисмо и опростисмо. Осим имена, уткао је и мало француског шмека у свој рајски кутак на самој обали ка селу Жуње код Кнића. Ресторанчић, кафић и базен са прелепим погледом на језеро. Начињен је тако да даје привид да се базенска стапа са језерском водом. Иако је плажа подно терасе уређена, купање је забрањено. Наоколо има неколико понтона, а код првог комшије је насут шљунак и направљена широка плажа, па се може бућнути на сопствену одговорност. Ту се увелико граде смештајни објекти. Чини се да се туризам убрзано развија на Шумадијском мору. И треба, јер разлога је прегршт.

 2.Јер је црква у Борчу камена лепотица

Званични назив је Храм Светог архангела Гаврила. Црквени посед је повелики и беспрекорно сређен. Цвеће, дрвеће, клупе за одмор и чесма за путнике намернике да се окрепе и напуне боце за шетњу кроз шуму. Стазицом се пењемо до камене црквице. Удомила се у крилу Борачког крша, са три стране заклоњена стрмим литицама, а са четврте вековним липама. У порти, мноштво гробова у облику камених плоча. Грађена је у византијско-српском стилу са свега два малена узана прозорчета. Улазимо кроз прелепа дрвена вратанца. Унутрашњост скрива велелепни дрвени иконостас са дрвеним крстом изнад. Остаци фресака које се тек назиру потичу из XVI века. Првобитна црква изграђена је у време краља Драгутина, крајем XIII века. Обновио ју је цар Душан, а касније и многи други српски владари. Последњи пут су је опустошили Турци, а настојањем кнеза Милоша обновљена је 1818. године. Под заштиту државе стављена је 1971. године.

Између црквеног поседа и сеоских кућа, уденуло се старо гробље у Борчу. Неколико стотина надгробних споменика различитих облика и величина, махом нахерених на разне стране, понеки прекривени маховином. Већином су узани и издужени са капом на врху, па се зову и капачари. Богатих, разноврсних, живописних и прилично чудноватих шара и исписа. По појединим подацима, најстарији потичу из XVI века, а по другим су подигнути у периоду од Првог српског устанка до Првог светског рата. Биће да нису довољно истражени. Заједничко им је да су израђени од камена из борачког мајдана и да су дело овдашњих каменорезаца.

Читав призор помало подсећа на старо Рајачко гробље код Неготина. Како по несвакидашњој орнаментици и облицима, тако и по свеукупном утиску – обрасло је травом и запуштено. Црква Светог архангела Гаврила и гробље су културна добра од великог значаја.

3. Јер Борачки крш крије остатке средњевековног града

Редак је рељефни феномен. Део је угашеног вулкана који је настао пре око 20 милиона година, у оквиру Рудничког масива. Какве је само скулптуре природа извајала од окамењене лаве. Данас будно стражари над долином Груже. Стене су изузетно чврсте и постојане, необичне боје и делом светлуцкасте те се борачки камен користи као украс у грађевинарству. Спомеником природе проглашен је 2019. године. До врхова се може само пешака, стазицом кроз шуму. Ходамо лагано, упијамо природу, тражимо шумско воће. Највиши врх је на 515 метара надморске висине.

На свега осам метара нижој литици налазе се остаци средњевековног града Борча. Име је, како се верује, изведено од глагола борити се, јер су се за њега често водиле дуге и страшне битке. Иако се први пут спомиње 1389. у вези са угарским упадом у Србију, претпоставља да је постојао много раније, још у доба Римљана који су поставили прво утврђење. Следећи помен је везан за повељу деспота Стефана из 1405. и од тада се у изворима заводи као „славни град Борач“, те не чуди да га је на карту света унео чувени млетачки картограф Фра Мауро. Падом српске деспотовине изгубио је стратешки значај а потом и запустео.

Град је био потпуно прилагођен конфигурацији терена. Имао је шест кула и био је подељен на горњи и доњи град, а служио је и као склониште становништву током непријатељских напада. Данас су видљиви тек остаци појединих објеката попут куле кружне основе и правоугаоне грађевине која је била црква. Спомеником културе од великог значаја проглашен је 1983. године.

Посета дарује потпуни угођај. Физичка активност, бујна природа и богата историја у само једном успону.

VIDEO

6 разлога да посетите Гружанско језеро

4. Јер је кућа Вранића удомила чувеног српског обавештајца

Тако казује позната серија Мој рођак са села. Знак за имање на којем је серија снимана угледасмо на путу ка Борачком кршу. Одлучисмо да проверимо да ли су сцене са малих екрана стварне. После неколико оштријих кривина по земљаном путу стижемо до пространог пропланка на брдашцету. Иза ограде од камена, биће оног борачког, дочекује нас тробојка српска. Вијори се на јарболу, високо. Добродошлицу нам желе маце, куце и рундаво штене које кевће док се не помази и са њим малко поигра. Тек сад нам је дозвољен пролаз. Погледом тражимо домаћина, пуковника Миломира Вранића, кад на дрвеној старинској кући стоји обавештење да је код учитељице. Како су врата отворена, улазимо. У једној просторији све. Као некада. У средишњем делу велики сто са карираним столњаком а около малени сеоски музеј. Камин, два кревета са исплетеним прекривачима, ћилими, дела народне радиности, старо покућство, црно-беле фотографије, зидни сат са кукавицом, вретено и преслица, старе новчанице, и наравно кутак са иконама.

Кулиса нема, све је истинско. Двориште са неколико објеката, стари бунар, поређана бурад и саксије цвећа, кобила и ждребе, увек дружељубиви магарци који прилазе да се мазе. Овде је време стало. Од новотарија придодато је само игралиште за малишане, али се гради нови објекат, претпостављамо ресторан. Надамо се да ће изгледом бити уклопљен у окружење и да неће нарушити праву сеоску идилу.

5. Јер се код Вранића обедује официрски

Када смо већ на селу, греота је штогод не презалогајити. Сигурно је домаће и свеже справљено. Седамо у дебели хлад разгранатог, големог ораха. И јеловник је по сеоском обичају, нема много бирања. Тек оно што је тог дана спремила вична куварица. Обично су у понуди два, три јела. Данас је свадбарски купус са пројаром. Можда мало тешка храна за врео сунчани дан, али се момцима нашироко смеши брк. Заронили у купус, ни реч да прозборе. Тек на пола ћасе се огласише – говори седам језика, баш као и српски обавештајац у серији. Нежнији члан екипе ипак бира домаћинску плату – сир, кајмак, кулен, пршут, суви врат, и сланиница, ситно тек прошарана машћу. Очекивани укуси, шумадијски, сласни. Друштво нам све време праве куце и маце које се умиљато мотају око ногу и стрпљиво вребају који залогајчић. Почастисмо их обилато.

Укусе домаћинске хране употпуњује поглед који са једне стране пуца на литице масивног Борачког крша, а са друге на Гружу и Гружанско језеро. Ех, знао је сналажљиви пуковник Вранић свашта, па и где себи да нађе мир.

6. Јер се у крчми “Ко то тамо пева” одмара отворених очију

Још у одласку, крај пута ка Книћу, спазисмо крчму названу по култном филму Ко то тамо пева. У дворишту паркиран аутобус Крстића и сина. Намерачисмо да у повратку свратимо на кафицу. И би тако. Но, ми тамо, а аутобуса нема. У неверици се врзмамо око трагова точкова у земљи. Прилази нам разговорљиви и срдачни домаћин и открива да је бусић отишао да провоза групицу по околини. „Да, у возном је стању“, одговара на наше зачуђене погледе, и шеретски додаје: „Али, прима само оне са венчаним листом“. Наравно, овде је све у духу чувене авантуре са фирмом Крстић. Искрено признаје да аутобус није примерак из филма, али је скоро једнако времешан, из 1953. У то стиже и „нестали“ аутобус. Излази раздрагани свет. Завирујемо унутра. Све изворно, нетакнуто, непоправљано. Али и даље тера по путу. Неуништив је. Баш као и велики Бата Стојковић у филму.

Ликови из култног остварења су посвуда у пространој башти у цвећу са дрвеним столовима и клупама. Атмосфера опуштена и домаћинска. Унутрашњост крчме еклектична. Понешто од свега – народне радиности, старог покућства, инструмената и слика, преко страних постера и плоча, до џубокса. Свашта за видети и прочитати. Необично месташце за потпуно опуштање и освежење.

После гружанске пустоловине зачињене српском кинематографијом седамо у свој превоз, дакако удобнији од Крстићевог. Надахнути разноврсним утисцима, углас запевасмо: Зааа Београд! Вози Мишко!

Share:

Можда те додатно интересује:

Јазак – природно добра изворска вода

Важно је да на путовањима водимо рачуна о редовној хидратацији. Природно добра изворска Јазак вода из срца Фрушке горе твој је верни сапутник. Поред негазиране воде, у свом асортиману Јазак вода има и газирану воду, као и имуно воду са балансираним односом магнезијума, селена и цинка који су посебно важни за јачање имунитета. Али, не пропусти да пробаш и витаминске воде које пружају додатну снагу својим неодољивим укусима шумског воћа, мандарине и лимуна, као и зове и алое вере.

Сазнај више

Са нама на путу – програм уз који штедиш

Уколико већ ниси, учлани се онлине и бесплатно у „Са нама на путу“ програм лојалности. Чекају те попусти до 6 дин/л на горива и 20% на врхунску Дриве Цафе кафу. Додатно, при свакој куповини на нашим бензинским станицама сакупљаш бонус поене које касније можеш искористити за умањење рачуна при куповини горива и широког асортимана осталих производа. Само на НИС Петрол и Газпром бензинским станицама!

Сазнај више