На 25 километара од Златибора налази се Сирогојно, месташце које одолева налетима булдожера и бетона. Прва асоцијација на Сирогојно свакако је џемпер и други одевни предмети од вуне, које су ово место прославили не само у бившој Југославији, већ и у свету.
Сирогојно не треба да посетите само због џемпера које су носиле краљица Елизабета или Јованка Броз и друге познате личности. Један од главних адута овог места је и Музеј на отвореном – Старо село, једини такве врсте и таквог концепта у Србији.
каже директорка Музеја Светлана Ћалдовић.
Прва брвнара је пресељена на ову локацију 1980. године. То је био амбар за жито, који је поклонила позната свештеничка породица Смиљанић.
На овом јединственом месту, можете да видите и осетите како су некада живели наши преци.
џ
Током летње туристичке сезоне, овде се оживљава музејска поставка. Домаћице припремају неко локално јело у огњишту, занатлије демонстрирају старе занате, организују се фестивали музике, вашар старих заната, разне радионице за децу и одрасле…
Музеј се састоји из целине која чини сталну музејску поставку, а њу чине два домаћинства из 19. века, потпуно аутентична и када су у питању објекти који су у домаћинству, њихов распоред у окућници и ентеријер. У оквиру овог музеја-села налазе се дворана, односно галерија одрађена за програме музеја, као што су промоције, научни скупови, изложбе.., затим продавница производа старих заната и биљна апотека, крчма и конаци.
Један од објеката, који је некада био чобански катун, претворен је у музејску поставку старе школе.
Током периода турске владавине у Србији, постојале су само турске основне и средње школе – медресе. Српска деца нису имала своје школе, па су се описмењавали у манастирима или код попова. Посета овом музеју је и јединствена прилика да ваша деца, навикнута на мобилне телефоне, виде како су некада изгледала школска звона, рачунаљке, ђачке клупе (некада су се звале скамије – од глагола скамутати – што значи гонетати, стицати знање), таблица, ђачка торба…
Сазнаћете и како су се некада ђаци кажњавали: Учитељ је могао да кажњава непослушне ђаке прутом – батином, да клече на поду, на зрнима кукуруза или љускама од ораха, да их затвара у мрачни подрум школе или да их посади у магареће клупе.
Конаци за преноћиште
У конацима можете да преспавате или боравите неколико дана. Цена преноћишта за једну особу је 2.000 динара, а конаци су комплетно опремљени (кревети, купатило, кухиња, телевизор…). У оближњој крчми можете да се храните, а никако не би требало да пропустите специјалитете овог краја – црне погачице са кајмаком и пршутом, хељдопиту, питу са зељем, питу са сиром, мусаку са копривом, наравно неизоставна је јагњетина, пршута, сланина, чварци…
Плетиље су прославиле Сирогојно
,,Џемпер је симбол овог села и све је настало од тог џемпера Сирогојно”, каже Светлана Ћалдовић, упућујући нас на Музеј плетиља и чувени сирогојно модни производ, који је ,,шетао” и светским модним пистама.
Масовно плетење џемпера у Сирогојном почело је шездесетих година прошлог века, кад су радови златиборских жена били презентовани на изложби у Београду. Након што се испоставило да домаће овце баш и не дају добру вуну за џемпер, почео је увоз из Исланда. И тако, деценијама, прави џемпер из Сирогојна се плете исклучиво од исландске вуне, а чак ни период санкција, рата, немаштине, није зауставио производњу.
Овај занат се преноси са колена на колено.
,,Моја мајка и баба су плеле и тако сам ја научила од њих. Радим ово, можда, 30-ак година”, каже нам једна од плетиља Гордана Илић, која обично ради код куће, када заврши све кућне обавезе.
,,Колико сам џемпера исплела? Заиста не знам, броја им се не зна!”, одговара са осмехом на питање.
Каже и да за један џемпер треба неколико дана, а најкомпликованије су јакне које се плету, па после везу мотиви на њој.
Инспирација се добијала са домаћих тканих производа, ћилимских шара, а почетком седамдесетих година почели су да се додају цветови, осликавају златиборски пејзажи, куће, дрвеће, каже Роса Љубојевић, руководилац у производњи џемпера.
Постоје и посебне поруџбине, а ми смо плетиље затекли баш при завршетку врло компликованог џемпера са симболима свих највећих светских градова (Кип слободе, Ајфелов торањ, црква у Москви…).
Уметност, рекло би се и то кажемо гласно.
,,Да, али нас нико не третира тако”, одговарају.
Магично место – Гостиљски водопад
Кад сте већ у овом крају, штета би било да не обиђете заиста магично место – водопад у Гостиљу, родном селу Димитрија Туцовића. Водопад се налази на неколико километара од Сирогојна (све је означено, не можете да залутате и пут је у добром стању).
Вода се обрушава са 20м висине низ кречњачке литице. Низводно од водопада, поток гради већи број мањих водопада, слапова, брзака и вирова све до ушћа у реку Катушницу. Стене прекривене маховином и вода која се пробија кроз њих правећи брзаке чине импресивну слику.
До водопада се стиже уређеном бетонском стазом, тако да је прилаз и више него приступачан.
добром стању).
