Високе планинске лепотице Србије обично се походе зими- Но, када снег окопни и природа се разбуди, разоткивају сва своја природна блага и разноврсност. Постају још чаробније и заносније. Истражујемо планинског дива на крајњем истоку домовине.
ЈЕР ЈЕ СТАРА ПЛАНИНА РИЗНИЦА ДАРОВА ПРИРОДЕ
Зими бела и снежна, углавном, а с пролећа зелена, разбујала, мирисна, дивља. Моћна! Таква остане, махом и лети. Звана и Балкан, природна је граница Србије и Бугарске. Падине окренуте нашој отаџбини, мањих су нагиба и питомије.
Живописни предели обрасли четинарском шумом, простране ливаде, сочни, сомотни пашњаци, долине испресецане бројним воденим токовима, магични видиковци, прикривени слапови, забашурене пећине. Тако нетакнута и бистром водом напојена, дичи се изузетном биолошком разноврсношћу. Један је од флором најбогатијих крајева Србије. Станиште је око 1.200 врста биљака, од којих је 115 ендемских, а многе су заштићене и угрожене. Има неколико строгих резервата природе – европске смрче, планинске букве, планинског јавора, и једино је до сада сачувано налазиште бора кривуља. Разне животињке се шеткају наоколо овим сликовитим крајоликом и лете његовим ведрим небом. Дом је највећој птичјој заједници у Србији. Има их више од 200 врста од којих је 150 гнездарица, и спада у пет најзначајнијих европских центара орнитолошке разноврсности. Дању се ужива у разнобојним крилима више од 100 врста лептира, и друштву 30 врста сисара, међу којима су текуница, снежна волухарица, рис, и господин меда.
Нуди могућности за разне активности: истраживање планинских обронака пешке или бициклом бројним уређеним стазама, вожња квадовима, сакупљање лековитог и ароматичног биља, гљива и других шумских плодова којих је у изобиљу, а пружа и одличне услове за риболов. Озбиљнији планинари ће похитати да освоје један од највиших врхова Србије, Миџор, који се уздиже до 2169 метара, а љубитељи адреналина че се окушати у параглајдингу. Штагод да одаберете, уживаћете, јер вам друштво прави чиста, разнолика, бујна, и нетакнута природа.
Поступак за проглашење Парка природе Старе планине националним парком покренут је 2022. године, али још није озваничен. Подручје предвиђено за највиши степен заштите обухвата око 116.000 хектара.
ЈЕР ЈЕ КАЊОН РОСОМАЧЕ ЈЕДИНСТВЕН
До села Славиње стиже се возилом, а надаље пешака. Природа вешто прикрива своја чудеса. Шетња кроз неколико шумарака и пропланака, који се смењују, иако пријатна, чини се предугом. Ходимо ужурбано, одвише нестрпљиви. Коначно стижемо до камене платформе. Развученог осмеха, нетремицо сведочимо бајковитом призору.
Кањон реке Росомаче настао је пре више милиона година усецањем планинске воде у стенску масу. На току кроз клисуру на надморској висини од скоро 800 метара, специфична у упечатљива је појава пречага у кориту услед којих се створио прелеп низ слапова. При дну стрмих литица, захваљујући речном току, образовала су се проширења са вировима која подсећају на котлове или лонце, по којима и доби надимак.
Кањон није много дугачак, али је веома необичан. Из корита се до 70 метара уздижу окомите литице, које изгледају као да је неко стрпљиво ређао танке камене плоче. Шаролике. Прошаране маховином. А заправо их је клесала природа, длетом времена, још од доба јуре. Јединствен је по геолошким и геоморфолошким карактеристикама. Попут својеврсног уџбеника из ког се чита далека, прадалека историја наше Земље.
Росомача је чиста, бистра, ледна. Један од посетилаца захвата малко водице на длан и пије, задовољно се осмехујући. Горска суза, како јој тепају Старопланинци. Око имена најнеобичнијег кањона Србије има размирица. Неки га зову Росомачки лонци, а неки Славињско грло или ждрело. Својатају га мештани два истоимена села. Није ни чудо. Но, какогод да га називају, спора нема око красоте. Нестварне. Незаборавне.
ЈЕР ЈЕ ТУПАВИЦА РАСКОШАН ВОДОПАД
Око пола сата вожње даље, изнедрила је Стара још један водени драгуљ. Близу је пута, пролази се кроз шумарак и преко прелепог дрвеног мостића. Један је од најприступачнијих старопланинских водпада. Са око 15 метара, жуборна, Дојкиначка река обрушава се преко стеновитих каскада, црвенкастих. Дарују му посебну чар. Тренутно је воде у изобиљу. Богато и раскошно делује Тупавица.
Налази су у строгом резервату природе Арбињу, познатом по шумској заједници смрече. Важи за једну од најлепших речних долина у Србији.
ЈЕР ЈЕ ЗАВОЈСКО ЈЕЗЕРО НАСТАЛО ВОЉОМ ПРИРОДЕ
Уједно је и природно и вештачко језеро. Наиме, после обилних падавина у зиму 1963. године, падине су почеле да клизе и огромне количине земље су преградиле речни ток Височице. Природни насип је био висок изнад 50 метара, и због нестабилности постојала је бојазан од наглог изливања акумулиране воде. Хитро се реаговало, и уместо природне, изграђена је вештачка брана која и данас постоји. Тада је потопљено село Завој, по коме ова водена оаза понесе име.
Нема типичан облик језерских вода, већ се попут реке простире кривудавом дужином 17 километара, и једно је од најдужих у Србији. Бистро, чисто, и прјатне температуре за планинске услове. Обилује рибом, па је омиљено одредиште пецароша и излетиште, а радо га посећују љубитељи спортова на води и купачи. Има понтоне и плаже, али обазриво, јер дубина, зна да достигне и 50 метара.
Зеленкасто-плава водена питомина у којој се огледа околна дивљина.
