6 razloga da posetite Krupanj i Cer

Bitka na nebesima traje. Juriša zima na proleće, a ono se odupire, stoički. Simbolične vremenske prilike za kraj koji kanimo posetiti. Tamo je sila udarala na slabijeg, al’ prkosnog, te prevagnuti uspela nije. Ka bajkolikom zapadu domovine vozimo preko Šapca putem koji nije baš za ponos.

JER JE KRUPANJ SRCE RAĐEVINE

Ušuškao se u dolini, obgrljen padinama Jagodnje, Boranje i Sokolskih planina. Napojen trima rečicama Bogošticom, Čađavicom i Kržavom koje se u centru spajaju u Likodru. Središte je oblasti Rađevine, nazvane po vojvodi Rađu, koji je po predanju bio jedan od sedam vitezova kneza Lazara. Da li po vojvodi ili pak svojoj rodnosti, teško je doznati, ali bi dvojbu mogla razjasniti krilatica: “Rađevina je da rađa, a Krupanj da to što rodi bude krupno”. Ko ju je skovao, alal mu vera!

Arheološki nalazi svedoče o životu još u doba neolita. Bio je naseljen i u doba Rimskog carstva, u srednjem veku postaje značajno rudarsko mesto, i prilično je propatio za vreme Osmanlija. Ime mu se prvi put pominje u dubrovačkim spisima 1417. godine, kao ”Crupagn”.

Danas, gradićem dominira uređeni park na obalama rečnih tokova i pešačka ulica načičkana kafićima, sa nekoliko zanimljivih zdanja i ponekim orijentalnim. Ističe se crkva spomen-kosturnica Sv. Vaznesenja Gospodnjeg. Zadužbina je kralja Petra I Karađorđevića. Građena je 30-ih godina prošlog veka od kamena. Lepotica, krasno živopisane unutrašnjosti. U avgustu 1931. godine deo kostiju srpskih vojnika palih u bici na Mačkovom kamenu prenet je u kosturnicu crkve. Iza nje, prikrila se skoro stoleće starija sestra istog posvećenja.

U blizini je Muzejski kompleks Stolice, posvećen događajima iz Drugog svetskog rata i rudarstvu i metalurgiji. Nedaleko su dve pećine Orlićka i Kovačevića, kao i ostaci Soko-grada, nekadašnje zloglasne turske tvrđave. U podnožju utvrđenja je manastir Sv. Nikolaja.

JER CRKVENI PARK DOBRI POTOK SPAJA VERU I TRADICIJU   

Svega nekoliko kilometara od Krupnja, na visu u bajkovitom okruženju, nalazi se Crkveni park sačinjen oko stare Krupanjske dobropotočke crkve. Posvećena je Uspenju Presvete Bogorodice. Prvi put se pominje 1528. godine. Unutar parka su zvonik, muzeji lova, pčelarstva i starih zanata, spomen česme, park Svetog Save, dečje igralište, natkriveni prostori za odmor, replika starog seoskog domaćinstva, i groblje staro oko pet vekova. Posebnost su dve kapele posvećene Sv. Prokopiju i Svetoj Petki, koje su smeštene u nekadašnjim rudarskim oknima. Slikovito dočaravaju vremena zla kada se zbog vere skrivalo i stradalo. Mesto gde se duhovnost oseća, prošlost sagledava, a budućnost priziva.

JER JE U KONAKU DOBROM POTOKU HRANA PODOBRA  

Tek koji metar ispod je Konak Dobri potok. Znatiželja nas vuče da zavirimo kroz kapiju. Iza nje otkrivamo mali drvengrad. Brvnarice za konačište, igralište za mališane i restoran. Iz njega dopiru primamljivi mirisi. Kako naprasno ogladnesmo, odlučismo se za rani ručak. Unutrašnjost starinska, rustična. Hrana, tvrdi mlađani konobar, domaćinska, njihova. Teleća čorba očekivano kafanska, a riblja prava alaska, vrhunska. Mešano meso sa roštilja, malko zapečen pekarski krompir i pečene i ljute paprike su odličan izbor. Ukusi potvrđuju reči konobara. Više nego zadovoljnog trbuha izlazimo na svež vazduh. Vetar se razduvao. Miriše na sneg.

JER NA MAČKOVOM KAMENU POČIVAJU HEROJI IZ VELIKOG RATA

Uz uspone ka Jagodnji, društvo nam pravi upravo sneg. A na 923 metra, najvišem vrhu Mačkovom kamenu, dočekuje nas beli sag. Čist i netaknut pridodaje uzvišenosti poprišta jedne od najžešćih i najkrvavijih bitaka srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Ni danas se na zna tačan broj stradalih, samo da ih je bilo mnogo. Odužila se domovina svojim palim ratnicima kamenim spomenikom u obliku kapele sa zvonikom i krstom na vrhu. Unutra je freska Bogorodice sa Mladencem, nekoliko ikona, par pušaka iz doba bitke, i koji cvetak. I natpis: “Za spas otadžbine. Mačkov kamen 1914.” Počivaju neustrašivi u obruču gustih, gorostasnih četinara. Spokojili su se u odviše zasluženoj tišini i miru. Pri odlasku čitamo u spomen-ploči urezane stihove Vojislava Ilića Mlađeg:

“…Poklon’ se svetoj kosturnici njinoj

I opomen’ se, zatvarajući vrata:

Da pravo znači više nego sila,

I da je David survo Golijata”.

JER JE CER JUNAČKA PLANINA

Možda i najjunačkija. Najslavnija, svakako. Obilazak počinjemo u mestašcetu Tekerišu posetom Spomen-kosturnici srpskim junacima palim u Cerskoj bici. Vođena je u avgustu 1914. Ovde se odigrao odlučujući okršaj i izvojevana je veličanstvena pobeda, ujedno i prva saveznička u Velikom ratu. U kosturnici počivaju posmrtni ostaci oko 3.500 ratnika. Iznad nje se uzdiže 10 metara visok spomenik od cerskog granita na čijem vrhu je orao raširenih krila. Na prednjoj strani je štit sa krstom i četiri ocila i natpis: „Vaša dela su besmrtna“. A podno njega, na postolju od pušaka, srpska vojnička kapa. Spomenik je otkriven na Vidovdan 1928. Nekadašnja spomen-kapela pretvorena je u postavku Cerske bitke. Vrata su bila zatvorena, nažalost. Okolo su postavljene biste. Rame uz rame stoje vojvode Radomir Putnik, Stepa Stepanović, Petar Bojović, i Živojin Mišić. Sve veći od najvećih. Vojničine. Rodoljubi. Slobodari. Kada čujete zvuke Marša na Drinu, setite se cerskog stroja. Upravo u njihovu čast je Stanislav Binički ispisao note gromovite koračnice.

Osim slavne istorije, ima se Cer još mnogo čime podičiti. Nazvan je po istoimenoj vrsti hrasta, ali su mnogobrojna i stabla bukve i graba. Odlikuje se bogatstvom i raznovrsnošću šumskih, livadskih i lekovitih biljčica. Ne mnogo naseljen, prilično je miroljubiv, očuvane prirode. Obeleženim planinskim puteljcima stiže se do nekoliko vidikovaca, ostataka Trojanovog i Kosaninog grada, i značajnih manastira. Po predanju, iz ovog kraja potiče i Miloš Obilić. Ne čudi, jer Cer samo vitezove nedri.

JER NA NIS PETROL – SAVA MOST GORIVO PLAĆAMO BEZ IZLASKA IZ VOZILA

Puni utisaka koje smo poneli sa ovog mesta, krećemo natrag kući. Potpuno zaokupljeni pričom, shvatamo da bi bilo dobro da sipamo gorivo. Naš izbor je ovaj put pao na NIS Petrol – Sava most, pogotovo jer nam omogućava da gorivo platimo Drive.Go aplikacijom, i to bez izlaska iz automobila. Ovo nam je u trenutku sumiranja utisaka bilo veoma važno, jer nismo želeli da prekinemo sa pričom i deljenjem iskustava koja su u tom trenutku još uvek sveža.

Nakon sipanja goriva, nastavljamo našim putem sa željom da se sigurno još neki put vratimo u ove divne predele.