Početna / Blog / Sa nama na putu #krozsrbiju / 8 razloga da upoznate rusko nasleđe u Beogradu

8 razloga da upoznate rusko nasleđe u Beogradu

Udaljeni smo stotinama kilometara. Bez mnogo sličnosti, al’ stoletne srodnosti. Ne da se olako spoznati dubina povezanosti dva naroda. Vera, kultura, istorija, stradanja, ratovi…Utkala se pride i neka tajna veza Rusa i Srba. Mistična čak, smatraju pojedini. Zna i takvo biti prijateljstvo. Srbija ga je dokazala posle Oktobarske revolucije, kada veliki broj Rusa, naročito pripadnici plemstva i intelektualne elite, napuštaju otadžbinu. Mnogi hrle u Srbiju, koja ih bratski privija, bez uslova. Rusima je trebalo utočište i dom, a Srbiji, razrušenoj i opustušenoj ratovima, pomoć. I dobila je. Najbolje. Školovane lekare, inženjere, naučnike, umetnike… Mnogi budući srpski intelektualci znanje umnogome duguju ruskim profesorima, a Beograd večnu zahvalnost ruskim neimarima.

Zašto upoznati rusko nasleđe u Beogradu?

1. Jer je Krasnov gradio krasna zdanja

Rođen je u Podmoskovlju. Završio je studije slikarstva, vajarstva i arhitekture na Moskovskom umetničkom sveučilištu. U srpsku prestonicu Nikolaj dolazi 1922. godine na poziv Saveza ruskih inženjera i tehničara u tadašnjoj Kraljevini SHS.

Najromantičnija crkva Beograda, Ružica na Kalemegdanu, porušena u austrijskom napadu 1915. obnovljena je prema projektu Krasnova. Ispred stražare dve bronzane skulpture izrađene od ratnog materijala – srpski pešadinac iz Prvog svetskog i Balkanskih ratova i vitez iz doba cara Dušana. Zamisao Nikole, kako se posrbljeno potpisivao na projektima. Nadarenost ka monumentalnom i dekorativnom pretočio je u Arhiv Srbije, prvi namenski objekat te svrhe na Balkanu, i zgradu Jugoslovenskog dramskog pozorišta, koja danas nije nalik nekadašnjem Manježu. Prepoznatljivi pečat dao je današnjim zgradama Vlade Srbije i Ministarstva finansija. Učestvovao je u uređenju Kraljevskog dvora i parka na Dedinju. Osmislio je enterijer doma Narodne skupštine, do najsitnijih detalja. Monumentalno stepenište, mermeni pod, raskošna kupola. Reprezentativni diplomatski salon, sa svilenim tapetama, belom drvenom lamperijom i prikladnim nameštajem. Skupoceno, otmeno, bogato. Nalik carskoj Rusiji.

Sa nama na putu kroz Srbiju

Rusko nasleđe u Beogradu

Sahranjen je na ruskoj parceli Novog groblja u Beogradu. Ulica na Vračaru nosi njegovo ime. Podignut mu je spomenik u parku Mali Tašmajdan. Mnoga dela Krasnova danas su spomenici kulture. Veliki Nikola(j) je skoro preko noći obrisao tragove orijentalnog i Beogradu podario snažnu, elegantnu arhitekturu kojom se i danas diči.

2. Jer je Samojlov doneo duh moderne

Potekao je iz dobrostojeće, ugledne kozačke porodice. Sa Krima je pobegao poslednjim brodom i dospeo u Beograd, gde se školovao. Višestruko nadareni umetnik. Otac je prve “staklene” zgrade u Beogradu, nekadašnje Jugobanke u ulici Kralja Petra, u kojoj se ogledaju obližnje, starije lepotice. Tvorac je još jednog upečatljivog zdanja staklenih fasadnih površina, Mašinskog fakulteta, čija unutrašnjost je posebno zanimljiva zbog osvetljenosti hola. Osmislio je i Palatu penzionog fonda na Terazijama, koju je godinu dana pred smrt prilagođavao  potrebama Pozorišta na Terazijama, i sam projektovao akustiku i klimatizaciju sale. Jednu od najprepoznatljivijih beogradskih zdanja, hotel Moskvu, ukrasio je vitražima po motivima iz ruskih bajki i kamenim mozaicima sa obrisima Rusije i Moskve i Srbije, svoje nove domovine.

Grigorij je dobitnik nagrade grada Beograda za jednu od mnogih vila koje projektovao na Senjaku. Radio je i na obnovi zgrade SANU i Galerije SANU. Za šest decenija uradio je oko 180 projekata. Počiva na ruskom nekropolju u okviru Novog groblja u Beogradu.

3. Jer je Baumgarten sačinio Rusima dom u Beogradu

Od Sankt Peterburga, preko Turske do Beograda, gde je radio pri tadašnjoj Kraljevskoj vojsci. Velelepno zdanje krasi prestoničku ulicu Kraljice Natalije od 1933. Namenio ga je novostvorenoj ruskoj zajednici u Beogradu. Za okupljanje, druženje, negovanje svoje tradicije i kulture. Jedno je od najvećih i najstarijih duhovnih ruskih centara van matice. Menjalo je nazive. Danas je Ruski centar za nauku i kulturu u Beogradu. No, za sve ostaje Ruski dom. Tamo gde se rado ide i čija vrata su uvek otvorena. Beogradu je u amanet ostavio i sedište Generalštaba tadašnje vojske Kraljevine Jugoslavije, koja je proglašena najlepšom prestoničkom zgradom 1937. godine, a kasnije je zaštićena kao kulturno dobro. Posle Drugog svetskog rata Vasilij se otisnuo u Argentinu.

4. Jer je Staševski tvorac ruske svetinje na Tašu

Rođen je u Petrogradu, gde je i stekao zvanje građevinskog inženjera. Bio je pukovnik Ruske armije. U omiljenom parku Beograđana, iza Crkve Svetog Marka, udomila se naizgled majušna, ali velika ruska svetinja. Hram Svete trojice. Podignut je 1924. godine prema projektu Staševskog. Tipično rusko sakralno graditeljstvo, ušuškano u zelenilu. U temelj je položen grumen zemlje Rusije, u kripti je, po sopstvenoj želji, sahranjen vođa antiboljševika, baron i general Petar Vrangel, a u ramu ispod stakla čuva se komad vunenog šala carevića Alekseja Romanova.

Valerij je i tvorac prve moderne garaže u centru grada, gde su bili smešteni i automobili učesnika prve beogradske međunarodne automobilske i motociklističke trke, održane 1939. Danas je Muzej automobila. Kasnije je radio samostalno i isprojektovao mnogo stambenih kuća, naselja i vila. Zbog jednog privatnog poduhvata je bankrotirao i izgubio ugled u struci. Nastavio je da stvara pod tuđim imenima, pa se veruje da je Beogradu podario mnogo više no što svedoči sačuvana dokumentacija. Posle Drugog svetskog rata preselio se u Maroko.

5. Jer je Vasiljev u tvrđavu udenuo zamak

O Alekseju nema mnogo podataka. No, zna se da je odgovoran za zgradu današnjeg Vojnog muzeja. Osmislio je u duhu srednjevekovnih zamkova i savršeno uklopio u istorijski ambijent Beogradske tvrđave. Do danas je uglavnom sačuvala izvorni izgled. Poput čarobnjaka se pojavio, štapićem iscrtao zamak i nestao, bez traga.

6. Jer je Verhovski ovekovečio srpske junake

Završio je Visoku umetničku školu na Carskoj akademiji umetnosti u Sankt Peterburgu, a u Srbiju pristigao 1920. Najznačajnija zahvalnost borcima Velikog rata u Beogradu, Spomenik braniocima Beograda 1914.-1918, izrađen je po nacrtima Romana. Po dimenzijama, bogatstvu ukrasa i izražajnoj simbolici je među najvelelepnijim memorijalnim objektima u Srbiji. Prikazuje snagu naroda. Srpskog vojnika, pobednika, raskinute lance ropstva i belog i crnog orla kao pobedu dobra nad zlom. U kripti spomen-kosturnice počivaju kosti 3.529 znanih i 1.074 neznana junaka. Po zamisli graditelja, poruka spomenika je: večna slava oružju i junaku pobedniku, u čiju čast je i podignut. Izuzetno vajarsko delo, skriveno od očiju Beograđana i posetilaca. Zaslužuje mnogo istaknutije i vidljivije mesto, istorijski i umetnički.

7. Jer je Kolesnikov narodno pozorište učinio čarobnim

Istaknuti slikar je u Srbiju stigao posle Prvog svetskog rata i ubrzo dobio zadatak da oslika tavanicu iznad gledališta u zgradi Narodnog pozorišta u Beogradu. Opredelio se za baroknu kompoziciju bogatih boja i klasične antičke teme u slavu pozorišta kao hrama umetnosti. Strop je oštećen prilikom fašističkog bombardovanja 1941. i potpuno uklonjen tokom posleratne obnove, što je umetnika mnogo rastužilo. No, tokom poslednjih velikih radova 1986. godine, tavanica je rekonstruisana na osnovu sačuvanih skica. Stjepan Fjodorovič Kolesnikov, nažalost nije doživeo oživljavanje svog dela.

Oslikavao je tavanice i zidove mnogih zdanja, a njegove slike danas se baštine u najvećim muzejima širom sveta. Počiva sa sunarodnicima na Novom groblju u Beogradu.

8. Jer učenje ruskog ne mora biti bauk

Ćiriličko pismo, padeži, glagolska vremena, mnoge naizgled identične ili samo slične reči pozornica su na kojoj se vekovima unazad poigravaju dobro poznati prijatelji – srpski i ruski jezik. Ovaj ples genetski srodnih slovenskih jezika ume da zavede. Dok trepnete, sa kazačoka prelaze na moravac, pa ruski kvadril, a onda opletu kukunješ. Isprepliću korake i začas od poznatog zvuka neke reči nastane iznenađenje ili smeh. I dok vaš ruski plesni partner pokušava da objasni „букву“ , zbunjeno ćete pomisliti na listopadno drvo bujne krošnje.

Kako biste razumeli svaki od ovih plesova i naučili korake za igru sa ruskim jezikom, Centar Ruskog geografskog društva u Srbiji i kompanija NIS pripremili su Udžbenik ruskog jezika „Ни пуха ни пера!“. NIS je finansirao kompletnu izradu u okviru svog programa „Energija znanja“. Ovaj udžbenik pokazaće vam najlakši način da usvojite početni nivo ruskog jezika kroz savremene metode učenja. PDF verzija knjige i audio-materijali se mogu besplatno preuzeti: https://www.nis.eu/ruski-jezik-udzbenik/

Zaplešite sigurnim korakom i uplovite u skladnu igru izučavanja ruskog jezika!

„Ни пуха ни пера!“

Sigurni smo da će znanje ruskog jezika doprineti da istraživanje ruskog nasleđa bude još zabavnije. Vidimo se ponovo u novim epizodama posvećenim ruskom nasleđu u Srbiji.

Share: