Početna / Blog / Sa nama na putu #krozsrbiju / Sa nama na putu do Beograda

Sa nama na putu do Beograda

Beograd. Grad koji vam pruža toliko mogućnosti za zabavu, dobar provod, ali i kvalitetan kulturni sadržaj.

Beograd širi ruke – dočekajte novu godinu u srpskoj prestonici

Ako ste planirali da budete u Beogradu u vreme novogodišnjeg ,,ludovanja”, preporučujemo vam da pored zabave u kafanama i restoranima (a toga ima na pretek), obavezno posetite i nekoliko mesta, koja se smatraju simbolima srpske prestonice, ali i da uživate u kulturnom blagu, koje se retko viđa.

Izložbe – Meštrović, Miroslavljevo jevanđelje

Ovih dana je u Narodnom muzeju otvorena izložba dela Ivana Meštrovića, najistaknutijeg vajara bivše Jugoslavije. Izloženo je 40-ak skulptura, uglavnom nastalih pre Prvog svetskog rata.

Ovo je izložba izuzetne važnosti. Izložbom predstavljamo deo našeg fonda, a 2019. jeste i godina obeležavanja 175 godina trajanja Narodnog muzeja. Izložbom dela Meštrovića iz naše zbirke smo želeli da ukažemo na značaj umetnosti i značaj naših bogatih riznica. Kada ulazite u obnovljenu zgradu muzeja, na ulazu vas dočekuju dve karijatide, a u atrijumu dve skulpture Ivana Meštrovića. Sada smo želeli da predstavimo i najveći deo njegovog opusa u našoj kolekciji. Predstavili smo još 43 njegova dela u mermeru, bronzi ili gipsu od 80 koliko Narodni muzej ukupno poseduje.

rekla je direktorka Narodnog muzeja Bojan Borić Brešković.

Kad ste već u Narodnom muzeju, imate lepu i retku priliku da pogledate najstariju sačuvanu ćiriličnu knjigu – Miroslavljevo jevanđelje. Nastala je osamdesetih godina 12. veka, pisana je na pergamentu i sadrži 181 list. Tekst Jevanđelja je pisan perom u dve kolumne, mrkom i crnom bojom, a većina naslova crvenom. Knjiga sadrži 296 minijatura crtanih perom, a zatim bojenih četkicom crvenom, zelenom, žutom i belom bojom i ukrašenih zlatom.

Nedaleko od Narodnog muzeja, vredi pogledati još jednu izložbu. U Galeriji Srpske akademije nauke i umetnosti (SANU) u toku je izložba o manastiru Studenica, kao prilog obeležavanju 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve.

Istovremeno, u Muzeju Srpske pravoslavne crkve kod Patrijaršije pogledajte stalnu postavku posvećenu osam vekova samostalnosti crkve, u okviru koje možete videti mnoga vredna dela – od rukopisnog nasleđa dnevne lavre Pećke patrijaršije, Visokih Dečana, manastira Krke i svetinja srpskog naroda sa balkanske vetrometine, gde je bitisao, do, možda, i najvrednije – plaštanice kralja Milutina.

Šta je plaštanica

Plaštanica kralja Milutina predstavlja bogoslužbeni tekstil. To je tekstil Velikog petka, to je predmet koji asocira na belo platno u koje je bilo uvijeno telo Isusa Hrista nakon skidanja sa krsta. Kao uspomenu na Veliki petak svaka crkva poseduje plaštanicu. Tako je i kralj Milutin za svoju zadužbinu, manastir Banjska, poručio da se izradi plaštanica sa zlatovezom, za koju se pretpostavlja da je urađena ili u Carigradu ili u Solunu. S obzirom na to da je najstariji predmet primenjene umetnosti, predstavlja najvredniji spomenik kulture najviše muzejske kategorije. Nastala je krajem 13. i početkom 14. veka. Komponovana je vertikalno i jedna je od svega dve u vizantijskoj baštini koja je tako komponovana. Izrađena je tehnikom zlatoveza, zlatnom i srebrnom niti. U dnu plaštanice postoji zavetni zapis: ,,Bože, spomeni dušu sluge tvoga”, jer je, iako je kralj, on u smrti samo sluga Božiji.

Video

Sa nama na putu do Beograda

Gardoš – simbol Zemuna

Jedan od kutaka koji vam pruža ne samo lep pogled na Dunav i na Beograd, već vas okupira mirnoćnom i spokojem, svakako jeste Gardoš. Ovaj biser Zemuna ima pregršt sadržaja, ali ne biste smeli da propustite Gardošku kulu (ili, pravilnije, Milenijumsku kulu), čije je radno vreme od 10 do 19 časova. Kaldrmom se popnete Sinđelićevom ulicom i sa vaše leve strane se pojavljuje monumentalno zdanje.

Ova 36 metara visoka kula, izgrađena je još 1896. godine, a kroz istoriju je bila osmatračnica i vidikovac.

Kula je izgrađena kao romantičarski spomenik, od opeke i kamena, a imala je i brojne simbole ugarskog kraljevstva. Platforma iznad raskošne lođe bila je ukrašena skulpturama vladara na tronu, stojećih lavova. Na samom vrhu kule nalazila se velika pozlaćena skulptura Turula, mitskog pticolikog bića nalik sokolu iz mađarskih narodnih legendi. Raspon krila Turula na vrhu kule bio je blizu 4m. Kula je bila oštećena u Prvom svetskom ratu, a ponovo obnovljena već 1919. godine. Danas se na prostoru oko kule mogu videti zidine srednjovekovnog utvrđenja podignutog u gotskom stilu.

Utvrđenje je bilo četvorouganog oblika sa isturenim kružnim kulama na uglovima. U sredini ovog utvrđenja iz 14. veka, nalazila se branič kula, koja je služila kao bezbedno utočište feudalcima i zapovedniku grada u slučaju opasnosti. Baš na mestu stare branič kule, na najdominantnijem položaju grada, tadašnji vladari Zemuna odlučuju da podignu spomenik koji obeležava južne granice Ugarske.

Kula koju svi pogrešno zovu

Izvorno ova kula je nazvana Milenijumska, ime je dobila po jednom milenijumu, odnosno 1.000 godina od dolaska Ugara na ove prostore, a kasnije tokom vremena dobijala je različita imena. Srbi koji su naseljavali Zemun nazivali su je Kula Sibinjanin Janka, po istorijskoj ličnosti Janošu Hunjadiju, koji je ratovao protiv Turaka i koji je kao junak opevan u mnogim narodnim pesmama. Taj naziv je bio opšteprihvaćen i ozvaničen nakon Prvog svetskog rata. Neutralni naziv kula Gardoš dobila je po znamenitom lesnom bregu na kojem je pre više od jednog veka sazidana.

Ceo prostor na lesnom bregu Gardoša je veliko arheološko nalazište. Rimljani su na bregu gradili najstarije jezgro antičkog Taurunuma. Na samom Gardošu iskopan je raskošni rimski sarkofag koji se i danas može videti u Zemunskom parku. Pre Rimljana Kelti su tu imali svoj opidum, utvrđeno naselje. Arheolozi su na Gardošu pronašli ostatke starčevačke i vinčanske kulture, kao i tragove poznije badenske kulture.

Desnim stepeništem u kuli se izlazi na vidikovac, gde se posmatra panorama uz pomoć teleskopa 360 stepeni oko kule. U unutrašnjosti gornjih spratova može se uživati u stalnoj postavci posvećenoj liku i delu Milutina Milankovića u vidu trodimenzionalnih modela i softvera o njegovom životu i radu. Levim spiralnim stepeništem se silazi u dnje etaže i izlazi na prirodni vidikovac u njenom okruženju.

Restorani oko Gardoša ili „Zemunska Skadarlija“

Posle obilaska kule Gardoš, preporučujemo vam da se odmorite i okrepite u jednom od lokalnih restorana, a naš izbor je Salaš (koji se nalazi u blizini Gardoške kule). Restoran koji nudi specijalitete, pre svega, vojvođanske kuhinje, pomešanu sa Šumadijom. Specijaliteti se služe uglavnom u zemljanim posudama. Glavni aduti su: teletina ispod sača, butkica u sosu od rena, ćuretina sa mlincima…

Mi smo u delu koji se popularno zove „Zemunska Skadarlija”, čak smo i sale u restoranu nazvali po zemunskim brdima. Ovo je porodični restoran, pre svega, mnogi vole da dođu ovde zbog etno ambijenta. Ima dosta stranaca, Italijani su nam najbrojniji gosti i vole da jedu ribu koju ovde pripremamo na tri specifična načina. Ima i Turaka, Nemaca, Švajcaraca, ali i naših stalnih, domaćih gostiju.

rekli su nam u restoranu.

Za dane novogodišnjih praznika u ovom restoranu, osim u izvrsnim jelima, uživajte i u dobroj muzici, koju izvodi tamburaški orkestar.

Avalski toranj

Kada bi se vraćali sa putovanja, Beograđani bi, pogledom na Avalski toranj, znali da su kod kuće. Tokom NATO bombardovanja Beograd je ostao bez svog najprepoznatljivijeg simbola. Beograđani se nisu mirili sa time. Na mestu srušenog tornja, napravljen je novi, koji je dva metra viši od starog (sa antenskim stubom visok je 204,68 metara) i za posetioce je otvoren 21. aprila 2010. godine.

Kada je izgrađen prvobitni toranj, smatrao se remek-delom arhitekture, i bio je jedan od 10 najviših u svetu. Prvobitni toranj je građen od 1961. do 1964. godine i bio je jedinstven po tome što nije ukopavan u zemlju, već je postavljen na tri „noge“, kako bi simbolizovao srpski tronožac. Srušen je u noći 29. aprila 1999. godine tokom NATO bombardovanja.

Ovaj objekat, svakako, jeste svojevrsna turistička atrakcija i sa njegovog vidikovca „puca“ pogled ka Beogradu, Šumadiji, a kad je lepo vreme može da se vidi i Kopaonik.  Do terase vidikovca i kafe bara voze dva lifta, i za samo 40 sekundi ste od podnožja do kafe bara i vidikovca. Kafe bar se nalazi na visini od 119 metara, a vidikovac je na 122 metra.

Ulaz u Avalski toranj se naplaćuje (300 dinara za odrasle, 100 dinara za decu do 7 godina, osobe sa invaliditetom i sa posebnim potrebama, kao i 150 dinara za osnovce, srednjoškolce, studente i penzionere).

Lepa je ova naša Srbija, bogata istorijskim nasleđem i predivnom prirodom koja kao da nam poručuje da imamo šta da čuvamo, da imamo u čemu istinski uživamo i čime da se ponosimo.

Zato putujte sa nama i posle nas, obiđite Srbiju i njene dragocenosti. A već za dve nedelje vodimo vas u novu avanturu.

Korisni saveti za put

  • Kada ste na avalskom tornju deca moraju da budu u pratnji roditelja sve vreme.
  • U slučaju da niste čest posetilac Beograda, izbegavajte da se gradom krećete automobilom u periodu od 8h-10h pre podne, i 16h-19h posle podne, jer je tada saobraćajni ,,špic".
  • Naravno, ne zaboravite da ponesete fotoaparat.
  • Budite obazrivi kod Gardoš kule, iako je zabranjeno penjanje na zidić, mnogi posetioci se penju da bi napravili što lepše fotografije.
Share: