Visoke planinske lepotice Srbije obično se pohode zimi- No, kada sneg okopni i priroda se razbudi, razotkivaju sva svoja prirodna blaga i raznovrsnost. Postaju još čarobnije i zanosnije. Istražujemo planinskog diva na krajnjem istoku domovine.
JER JE STARA PLANINA RIZNICA DAROVA PRIRODE
Zimi bela i snežna, uglavnom, a s proleća zelena, razbujala, mirisna, divlja. Moćna! Takva ostane, mahom i leti. Zvana i Balkan, prirodna je granica Srbije i Bugarske. Padine okrenute našoj otadžbini, manjih su nagiba i pitomije.
Živopisni predeli obrasli četinarskom šumom, prostrane livade, sočni, somotni pašnjaci, doline ispresecane brojnim vodenim tokovima, magični vidikovci, prikriveni slapovi, zabašurene pećine. Tako netaknuta i bistrom vodom napojena, diči se izuzetnom biološkom raznovrsnošću. Jedan je od florom najbogatijih krajeva Srbije. Stanište je oko 1.200 vrsta biljaka, od kojih je 115 endemskih, a mnoge su zaštićene i ugrožene. Ima nekoliko strogih rezervata prirode – evropske smrče, planinske bukve, planinskog javora, i jedino je do sada sačuvano nalazište bora krivulja. Razne životinjke se šetkaju naokolo ovim slikovitim krajolikom i lete njegovim vedrim nebom. Dom je najvećoj ptičjoj zajednici u Srbiji. Ima ih više od 200 vrsta od kojih je 150 gnezdarica, i spada u pet najznačajnijih evropskih centara ornitološke raznovrsnosti. Danju se uživa u raznobojnim krilima više od 100 vrsta leptira, i društvu 30 vrsta sisara, među kojima su tekunica, snežna voluharica, ris, i gospodin meda.
Nudi mogućnosti za razne aktivnosti: istraživanje planinskih obronaka peške ili biciklom brojnim uređenim stazama, vožnja kvadovima, sakupljanje lekovitog i aromatičnog bilja, gljiva i drugih šumskih plodova kojih je u izobilju, a pruža i odlične uslove za ribolov. Ozbiljniji planinari će pohitati da osvoje jedan od najviših vrhova Srbije, Midžor, koji se uzdiže do 2169 metara, a ljubitelji adrenalina če se okušati u paraglajdingu. Štagod da odaberete, uživaćete, jer vam društvo pravi čista, raznolika, bujna, i netaknuta priroda.
Postupak za proglašenje Parka prirode Stare planine nacionalnim parkom pokrenut je 2022. godine, ali još nije ozvaničen. Područje predviđeno za najviši stepen zaštite obuhvata oko 116.000 hektara.
JER JE KANJON ROSOMAČE JEDINSTVEN
Do sela Slavinje stiže se vozilom, a nadalje pešaka. Priroda vešto prikriva svoja čudesa. Šetnja kroz nekoliko šumaraka i proplanaka, koji se smenjuju, iako prijatna, čini se predugom. Hodimo užurbano, odviše nestrpljivi. Konačno stižemo do kamene platforme. Razvučenog osmeha, netremico svedočimo bajkovitom prizoru.
Kanjon reke Rosomače nastao je pre više miliona godina usecanjem planinske vode u stensku masu. Na toku kroz klisuru na nadmorskoj visini od skoro 800 metara, specifična u upečatljiva je pojava prečaga u koritu usled kojih se stvorio prelep niz slapova. Pri dnu strmih litica, zahvaljujući rečnom toku, obrazovala su se proširenja sa virovima koja podsećaju na kotlove ili lonce, po kojima i dobi nadimak.
Kanjon nije mnogo dugačak, ali je veoma neobičan. Iz korita se do 70 metara uzdižu okomite litice, koje izgledaju kao da je neko strpljivo ređao tanke kamene ploče. Šarolike. Prošarane mahovinom. A zapravo ih je klesala priroda, dletom vremena, još od doba jure. Jedinstven je po geološkim i geomorfološkim karakteristikama. Poput svojevrsnog udžbenika iz kog se čita daleka, pradaleka istorija naše Zemlje.
Rosomača je čista, bistra, ledna. Jedan od posetilaca zahvata malko vodice na dlan i pije, zadovoljno se osmehujući. Gorska suza, kako joj tepaju Staroplaninci. Oko imena najneobičnijeg kanjona Srbije ima razmirica. Neki ga zovu Rosomački lonci, a neki Slavinjsko grlo ili ždrelo. Svojataju ga meštani dva istoimena sela. Nije ni čudo. No, kakogod da ga nazivaju, spora nema oko krasote. Nestvarne. Nezaboravne.
JER JE TUPAVICA RASKOŠAN VODOPAD
Oko pola sata vožnje dalje, iznedrila je Stara još jedan vodeni dragulj. Blizu je puta, prolazi se kroz šumarak i preko prelepog drvenog mostića. Jedan je od najpristupačnijih staroplaninskih vodpada. Sa oko 15 metara, žuborna, Dojkinačka reka obrušava se preko stenovitih kaskada, crvenkastih. Daruju mu posebnu čar. Trenutno je vode u izobilju. Bogato i raskošno deluje Tupavica.
Nalazi su u strogom rezervatu prirode Arbinju, poznatom po šumskoj zajednici smreče. Važi za jednu od najlepših rečnih dolina u Srbiji.
JER JE ZAVOJSKO JEZERO NASTALO VOLJOM PRIRODE
Ujedno je i prirodno i veštačko jezero. Naime, posle obilnih padavina u zimu 1963. godine, padine su počele da klize i ogromne količine zemlje su pregradile rečni tok Visočice. Prirodni nasip je bio visok iznad 50 metara, i zbog nestabilnosti postojala je bojazan od naglog izlivanja akumulirane vode. Hitro se reagovalo, i umesto prirodne, izgrađena je veštačka brana koja i danas postoji. Tada je potopljeno selo Zavoj, po kome ova vodena oaza ponese ime.
Nema tipičan oblik jezerskih voda, već se poput reke prostire krivudavom dužinom 17 kilometara, i jedno je od najdužih u Srbiji. Bistro, čisto, i prjatne temperature za planinske uslove. Obiluje ribom, pa je omiljeno odredište pecaroša i izletište, a rado ga posećuju ljubitelji sportova na vodi i kupači. Ima pontone i plaže, ali obazrivo, jer dubina, zna da dostigne i 50 metara.
Zelenkasto-plava vodena pitomina u kojoj se ogleda okolna divljina.
