Od Beograda južno, pobrdila se Srbija. Na sve strane. Izvajala je valovite krajolike, iz kojih se uzdižu i brojne planinske krasotice. Mnoge su se malko pritajile, pa su manje znane. Hitamo u posetu jednoj od najšumovitijih i jednoj zvezdanoj visinskoj lepotici.
JER JE JASTREBAC ŠUMOVITA OAZA MIRA
Od gorostasnog Kopaonika odvaja ga Jankova klisura na reci Blatašnici.
Masiv Jastrepca, koji se prostire nadomak drevne srpske prestonice Kruševca, deli se na Veliki i Mali. Najviši vrh je na skoro 1.500 metara nadmorske visine. Predanje veli da je nazvan po jastrebu koji je na golom planinskom vrhu svio gnezdo. Sa grančica koje je u kljunu nosio, po planinskim goletima ispadale su semenke bukve, breze, četinara. Pa tako vremenom iznikoše povisoka stabla. Neki ga zovu i zmajevitom planinom, jer su jednom, narod pamti, ovde boravili srpski vitezovi reda zmaja.
Danas je jedna od najšumovitijih planina u ovom delu Evrope. „Jastrebac nema u Srbiji sebi para u smotreniju nepristupnosti i bogatstva raznorodne šume i šibljika, kojim su njegove strane tako gusto obrasle”,napisao je srpski lekar i botaničar Josif Pančić o planini jastrebova. A ova ptica grabljivica u Srba predstavlja slobodu, visinu i snagu. Jastrebac je odeven gustim četinarima i listopadnim šumama, pretežno bukve. Ipak, zaštitni znak mu je bela breza. A kako je osunčan tokom skoro cele godine, uz sveže vazdušne struje i nezagađenu sredinu, obiluje raznolikim biljnim svetom i mnogim samoniklim jestivim travkama i voćkama. Pešačke staze do mnogih vrhova vode kroz divlju prirodu, kraj brojnih izvora i potoka.
Predeli Jastrepca privlače sve ljubitelje prirode – planinare, izviđače, sakupljače lekovitog bilja, ali i brdske bicikliste i porodice sa mališanima. Najomiljenije izletište je Ravnište, gde se nalazi i Jastrebac Lake Resort. Sadržaj je prilično bogat: sportski tereni, teretana na otvorenom, mini-golf, igralište za malce, a ljubitelji adrenalina mogu da se oprobaju u avantura parku, na zip-lajnu i veštačkoj steni, kao i stazama za moto-kros i brdski biciklizam. U središtu je veštačko jezero, oko kojeg je plaža, koja uglavnom služi za sunčanje. Leti se verovano neko i osmeli da se brčne, iako je temperatura vode prilično niska, a i nema spasilaca, tako da se kupa na sopstvenu odgovornost. Na drvenoj tabli je ispisano: Gde god da ideš, bez obzira na vreme, uvek sa sobom ponesi sunce. A šta god i koliko god da donesete, mnogo više ćete da ponesete sa planine koju Pančić nazva „blagoslov obližnjeg predela”.
JER RIBARSKA BANJA PRUŽA KRALJEVSKI TRETMAN
Udomila se na obroncima Velikog Jastrepca, obgrljena šumom i zelenilom. Nazvana je po ribarima koji su na njenim izvorima pecali pastrmku, vrhunsku, za dvore kneza Lazara. Lekovitost njenih voda poznata je od davnina. Stefan Nemanja je za punoletstvo na dar dobio Zagrlatu Župu, obližnji kraj, a negovale su i lepotu darivale kneginji Milici i njenim dvorskim damama. Očarala je i Turke, koji su u njoj podigli hamam. Nakon oslobođenja, knjaz Miloš je dao vode na ispitivanje u Beč 1834. godine, što se smatra i početkom naučno utemeljenog rada. Od tada je bila omiljeno mesto svih krunisanih glava Srbije, pa je dobila nadimak Kraljevska banja. Naročito ju je voleo kralj Petar I Karađorđević, koji je ovde često boravio i lečio reumu.
Vode najdelotvornije utiču na kosti i zglobove, ali i doprinose boljitku opšteg zdravlja. Pored zdravstvenih usluga i svežeg i čistog jastrebačkog vazduha, posetiocima su na raspolaganju i razni prateći sadržaji – sporstki tereni, otvoreni bazeni sa termalnom vodom, amfiteatar za kulturna dešavanja, kao i terapijske staze. Smeštaj je obezbeđen u devet vila, građenih krajem XIX i početkom XX veka. Ova velelepna, mahom obnovljena zdanja daju joj poseban šmek, malko starinski, a više gospodski. Zahvaljujući njima, banja izgleda poput malene, bajkovite zajednice ušuškane u prirodi.
U srcu banje je parkić sa fontanom, gde se može sesti na klupicu pored kralja Petra I, izlivenog u bronzi, i malko sa njim proćaskati. Ispričaće vam kako je upravo ovde 25. avgusta 1913. godine potpisana Deklaracija o povratku Kosova i Metohije matici, Kraljevini Srbiji.
VIDEO
SA NAMA NA PUTU KROZ SRBIJU: 6 razloga da posetite Jastrebac/ Epizoda 77
JER JE PROKUPLJE GRAD GVOZDENOG PUKA
Put nas dalje vodi preko Prokuplja. Moramo skoknuti bar do dve najčuvenije znamenitosti. Hisara, ili Prokupačkog grada, na uzvišenju, koga sa tri strane okružuje Toplica. Utvrđenje u današnjem obliku je nastalo u drugoj polovini XIV veka, radi zaštite od Osmanlija, na ostacima iz antičkog doba. Najvažnija zdanja su crkva Svetog Prokopija iz X veka, po kome je grad i nazvan, i Latinska crkva iz XIV veka, a najbolje očuvana je Jug Bogdanova kula, istureno uporište na obali Toplice. Na samom vrhu brda je panoramska terasa sa nekada ugostiteljskim objektom. Prazno i pusto, napušteno i zapušteno. I prljavo. Po terasi sa koje se pruža prelep pogled na grad rasuti su komadići stakla, delovi nameštaja, krpe… Grehota i sramota!
Ali, ono čime se Prokuplje može podičiti je Spomenik junacima Gvozdenog puka. Izdignut je na mestu odakle su 7. oktobra 1912. godine toplički borci krenuli u rat i izvojevali večnost. Od stotine jedinica koje su mobilisane od 1912. do 1918., samo je drugi pešadijski puk Knjaz Mihailo, obrazovan u Prokuplju, dobio počasni naziv Gvozdeni. Park je oblika ordena Karađorđeve zvezde, a u središtu je pet metara visok spomenik, u oblku metka. Simbol je hrabrosti i snage. Na stranama su postavljene biste istaknutih ratnika, među kojima je i Milunka Savić, a između njih ploče na kojima su uklesane značajne bitke u kojima je učestvovao Gvozdeni puk. Okolo spomenika je 255 betonskih stubića sa imenima nosilaca Karađorđeve zvezde. Na okolnim stubovima vijore se srpske zastave. Dostojanstveno i uređeno. Dolični spomen našim besmrtnim junačinama.
JER JE VIDOJEVICA ZVEZDANA PLANINA
U blizini Prokuplja uzdigla se još jedna planinska krasotica Srbije. Netaknute, živopisne prirode, gde su šumoviti predeli protkani prostranim pašnjacima. Tišina, spokoj i neka posebna energija.
Od planinarskog doma Beli kamen vodi pešačka staza, sve do Prokuplja. Uzbudljiva i očaravajuća šetnja, koja počinje u šumi gorostasnih stabala, koja tlo zaklanjaju od sunčevih zraka. Služila je kao sklonište i utočište našoj vojsci tokom NATO agresije. Još su vidljivi rovovi i kablovi razvučeni na stablima za osvetljenje.
Vidojevica se smatra i zvezdanom planinom. Jer kad se nebo razvedri, ova sjajna nebeska tela su tako blizu, čini se na dohvat ruke. Takav joj je položaj, skriven od svetlosnog zagađenja, pa naučnici odlučiše da ovde postave astronomsku opservatoriju. A pod njenom prepoznatljivom kupolom krije se najveći teleskop na Balkanu. Nije, nažalost, otvorena za posetioce, ali se ovde okuplja mnogo ljudi da posmatraju retke pojave na nebu, kao što je kiša meteora. Iako na skromnoj visini od oko 1.155 metara, vrh Bandera pruža sjajne poglede na okolinu i nebesa iznad nas. Biće da Vidojevica nije tek tako dobila ime.
A na putu prema Žitnom Potoku nalazi se još jedan kutak zdravlja. Izvor, kako meštani tvrde, najbolje vode u Srbiji. Povazda je tu neka duša koja puni velike balone da ovaj dar prirode nosi kući. Natočismo i mi nekoliko bočica. Ne znamo joj sastav, ali je uistinu izvrsna, ledna.
JER ETNO-SELO „BELI KAMEN“ SPREMA DOMAĆINSKU HRANU
Od druženja sa prirodom i planinskog vazduha ogladnesmo, poprilično. Na putu preko Vidojevice je etno-selo „Beli kamen“. Poveliko gazdinstvo koje nudi smeštaj u bungalovima i sobama, i bazen za odrasle i decu. Može se doći na izlet, višednevni odmor, ali i samo na obedovanje. Na terasi sa pogledom na bujni krajolik, ili unutra kada zahladi. Valja nadoknaditi potrošene kalorije, pa biramo pljeskavice, kobasice, moravsku salatu, i sveže pečene lepinje. Obilate porcije i savršen ukus. Okrepismo se domaćinski i planinski. A pored dobrog zalogaja, pamtićemo i nesvakidašnje gostoprimstvo.
JER BS KRUŠEVAC IMA NAJBOLJU DRIVE CAFE KAFU
A onoga čega nema na planini, ima na NIS benzinskim stanicama. Svaki put kada pojimo našeg ljubimca na četiri točka, i sebe počastimo. Ovaj put šoljicom vrhunske Drive Cafe kafe. Uvek sveže, mirisne, punog i savršenog ukusa. Na čaše našeg kapućina i duplog espresa stavljamo kapice, da nam crni napitak ostane što duže vruć, da na povratku kući lagano gustiramo svaki gutljaj.
