6 razloga da posetite Aranđelovac

U Srbiji svuda možeš poći, al’ na kraju Šumadiji moraš doći. Razloga je pregršt. Jedan je svakako poznato lečilište, grad nazvan po arhangelu. Kraj vinogradara, Miloša i Karađorđa, i ustanika koji pre više od dva veka krenuše u ljuti i dugi boj za oslobođenje zemlje i roda.

JER JE ARANĐELOVAC GRAD ARHANGELA

Smešten je u podnožju planina Bukulje i Venčaca. Ime mu nadenu knjaz Miloš Obrenovć. Naime, za vreme svoje druge vladavine, odlučio je da u tadašnjoj varošici Vrbici izgradi crkvu i posveti je Svetom arhangelu Gavrilu, po kom je mestašce preimenovano u Aranđelovac 1859. godine. Prema predanju, crkvu je posvetio ovom anđelu u znak pokajanja zbog ubistva Karađorđa, koje je izvršeno na dan proslave drugog Sabora Svetog arhangela Gavrila, 26. jula. Gradnja bogomolje na brdašcetu Porovcu, od kamena sa obližnjeg brda Klještevice, počela je 1860. godine. Posle Miloševe smrti, crkvu je dovršio sin mu, knez Mihailo. Nije živopisana, ali je krasi velelepni ikonostas, rad poznatog slikara Nikole Marinkovića, nadahnut sabratom u Sabornoj crkvi u Beogradu.

U samom gradu nalazi se i nadaleko čuvena Bukovička banja. Kisela voda blagotvornih svojstava odvajkada je krepila mnoge, pa i znamenitog srpskog prosvetitelja Dositeja Obradovića. Često je u njoj boravio i Miloš, a kada nije bio tu, voda mu je dopremana na dvor. Danas se lekovite mineralne vode koriste za lečenje mnogih bolesti. Bolnički centar smešten je u najlepšem delu grada, u Parku Bukovičke banje.

Prostire se na oko 22 hektara. Drvoredi, zelenilo, cvetnjaci, klupice za odmor, šareno, živo, umirijuće. Oplemenjen je zbirkom vajarskih ostvarenja, te predstavlja i svojevrsni muzej skulptura pod vedrim nebom. I danas se goropadi i sa visina šepuri platan, koji je 1867. godine zasadio lično knez Mihailo. Pri parku je čuveno Staro zdanje. Sigurno najimpresivnija građevina u Aranđelovcu čija gradnja je počela 1865. godine. Služila je kao letnjikovac dinastije Obrenovića. Već dugo je potpuno zapušteno. Umesto da verovatno najlepši primer srpskog romantizma ponosito svedoči o slavi i lepoti grada u vreme Obrenovića, danas je, nažalost, ruglo ovog velelepnog i sadržajnog parka.

JER NARODNI MUZEJ BAŠTINI RETKE ARHEOLOŠKE NALAZE

Van centra, u tihom kraju, smestio se u namenski građenom zdanju koje se oslanja na tradiciju narodnog graditeljstva Šumadije. Na ulazu nas dočekuje slika cara Dušana. Već nam se mašta razigrava. Ubrzo saznajemo da je glavna trenutna postavka u parteru nazvana Dvorine, na severu srpskog carstva. Posvećena je arheološkom lokalitetu podno Venčaca. Otkriveni su ostaci crkve, građevine za koju se trenutno smatra da je bila dvor poslednjeg srpskog despota Pavla Bakića, i brojne nekropole. Velika crkva iz sredine XIV veka, građena je u srpsko-vizantijskom stilu. Na osnovu zidnog slikarstva i arhitekture, sigurno je vladarska. A s obzirom na vreme gradnje, gotovo izvesno je da je zadubžbinar bio car Stefan Dušan. Izloženi su fragmenti fresaka, pokretni arheološki nalazi, kao i mapa lokaliteta i predlozi projekta zaštitne konstrukcije na samom lokalitetu.

U drugoj prostoriji partera prikazane su narodne nošnje, pokućstvo i oružje koji svedoče o prošlosti grada, a na galeriji su postavljena ostvarenja savremene umetničke keramike.

Trenutna postavka posvećena Dvorinama, koja će potrajati, izuzetno je zanimljiva, pogotovo poštovaocima nacionalne istorije. Biće da se stranice srpskog srednjeg veka još ispisuju, uveliko.

JER JE ORAŠAC KOLEVKA MODERNE SRPSKE DRŽAVE

„…Potrese se zemlja od istoka

da se Srblji na oružje dižu…

jer je krvca iz zemlje provrela,

zeman došo valja vojevati…”  

Isklesano je u mermeru na spomen-česmi u Marićevića jaruzi, gde je 15. februara 1804. godine podignut Prvi srpski ustanak. Tu se junaci zakleše: „…bićemo se, more, da jednoga”. I bi tako. Iako je narodna buna slomljena posle više od devet i po godina ljutoga boja, postavila je snažne temelje za potpuno oslobođenje od Osmanlija i stvaranje moderne srpske države. Narod Srbije se svojim ratnicima odužio uređenjem spomen-područja nazvanog Znamenito mesto Orašac.

Iznad slavne jaruge su crkva Vaznesenja Gospodnjeg, podignuta krajem šezdesetih godina XIX veka, koju krasi ikonostas, izuzetne umetničke vrednosti, delo tada uglednog slikara Steve Todorovića. Do nje je Muzej Prvog srpskog ustanka. Predstavljena je Srbija pre ustanka, velike bitke, organizacija vojske i vlasti, prosveta i školstvo ustaničkog perioda, kao i vojni slom. Posebno zanimljivi su rekonstrukcije krsta prote Atanasija bukovičkog i Karađorđeve zastave, kao i dopis Milošu Obrenoviću iz 1813. godine koji je Crni Đorđe svojeručno potpisao. Ovaj primerak je izuzetno značajan jer je Karađorđe bio nepismen. Hod kroz burnu i mučnu, ali slavnu istoriju, i ponosito sećanje na junačke pretke koji nam podariše naše parče neba.

Spomen-škola Prvi srpski ustanak podignuta je povodom 130-godišnjice narodne bune, od obrađenih granitnih blokova. Ovo monumentalno zdanje i danas je puno đaka. Čuva ih, niko drugi do veliki vožd Karađorđe. Izvajan u belom venčačkom mermeru, nadzire okolinu sa oko tri i po metra visine. Sa zelene površine ispred škole stražari, i drži večni čas o junaštvu i slobodi, koja cenu nema.

JER JE PEĆINA RISOVAČA PUTOVANJE U TAJANSTVENU PROŠLOST 

Na desnoj obali rečice Kubršnice, uzdiže se brdo Risovača. A u njemu pećina.  Otkrivena je sasvim slučajno, prilikom urušavanja kamenoloma. Ispostavilo se da je značajno arheološko i paleontološko nalazište. Osim pećinskih ukrasa, pronađeno je stotine fosilnih ostataka raznih životinjskih vrsta, među kojima su  pećinski medved, mamut, runasti nosorog, bizon, i pećinski lav. Pronađene su i kamene i koštane alatke, što potvrđuje da je u srednjem razdoblju starijeg kamenog doba bila stanište lovaca neandertalaca.

Uzbudljivo putovanje kroz diskretno osvetljene tunele i dvorane raznih oblika i boja. U jednoj je postavljen kalcifikator koji pokazuje kako se stvaraju pećinski ukrasi, stalaktiti i stalagmiti. Ipak, najupečatljiviji detalj je svakako takozvani čovečuljak, koga je priroda vajala verovatno hiljadama, a biće i milionima godina.

Prirodno je dobro od izuzetnog značaja. Maštovito i lepo uređena i osmišljena, a uz zanimljive priče dame vodiča poseta je zaista nezaboravno iskustvo. A srce uvek puno kada vidi da se o istoriji i daru prirode vodi dužna pažnja.

JER JE BUKULJA SATKANA OD ŠUME

Stražari budno nad svojim gradom i štiti ga svojim gustim šumama od udara jakih vetrova. Obrasla je grabom, hrastom i pretežno bukvom, po kojoj je verovatno i nazvana. Da vrha se stiže asfaltnim putem, ili obeleženim pešačkim stazama. Najpoznatija vodi od Bukovičke banje do samog vrha Bukulje, kroz netaknutu prirodu. A u prirodne pustolovine nikada ne idemo bez par bočica Jazak vode, za gutljaj momentalnog osveženja.

Pri vrhu, koji se uzdiže do 696 metara nadmorske visine  je nekoliko ugostiteljskih objekata za odmor i uživanje u čistom vazduhu i krajoliku. Tu je i osmatračnica, visoka 19 metara. A odatle se po čistom danu prikazuju Kosmaj i Avala, i grli brdovita, već prilično ozelenela Šumadija.

JER JE MALI HRAST RAJ ZA LJUBITELJE PEČENJA  

Nekoliko kilometara od Aranđelovca, parking pored puta krcat. Ulazimo, ipak, da okušamo sreću, i uspevamo da ugrabimo jedini slobodan sto. Inače, mesto vikendom u pečenjari Malom hrastu mora da se rezerviše, nekad i danima unapred.

U ponudi je štošta, ali se ovde dolazi zbog pečenja, i to prasećeg. I to kakvog! Otkošćene praseće bajadere. Korice hrskave, meso sočno, topi se u ustima, a ukus uistinu jedinstven. Priznaće i oni koji je nerado jedu. Od slatkiša preporučujemo palačinke sa džemom od kajsija, domaćim.

Mnogi kažu da je upravo ovde najbolje praseće pečenje u Srbiji. Ali, da se ne zameramo Čačanima, Zlatiborcima i ostalim vrsnim pečenjarima, najbolje je da lično omrstite brke i sami donesete sud.