Почетна / Блог / Са нама на путу #крозсрбију / 6 разлога да посетите Обедску бару

6 разлога да посетите Обедску бару

Срем је надалеко знан као раван и питом. Истина, али је приде шаролик, помало враголаст и вазда изненађујући. Притајио је разноразне красоте, али се нарочито дичи драгуљем изузетних природних вредности, настањеним необичним животињкама. На путу ка главном одредишту преко приградских насеља Београда, истражујемо и успутна занимљива места погодна за бег од градске вреве, али и дужи одмор.

Srem, Obedska bara

Зашто посетити Обедску бару

1. Јер наутичко село „Бисер“ је драгуљ на сави

Тридесетак километара од престонице, у месту Бољевци, удомило се прво наутичко село у Србији, Бисер. Дуж леве обале Саве, поређано је 16 сплав-кућица које подсећају на обалску ниску бисера. Опремљене су климом, купатилом са туш-кабинама са масажерима, доњом и горњом терасом са које се пружа прелеп поглед док се ужива у зрацима сунца. У близини је и брод-ресторан који поред сремских ђаконија нуди и свежу рибу. Посетиоци могу да се надмећу у одбојци и фудбалу на песку, шетају оближњом густом шумом, и возе бицикл уређеном стазом, а за најмлађе је направљено и мало игралиште. До наутичког села стиже се градским или сопственим превозом, а може се и допловити и усидрити у марини.

Obedska bara

Недалеко, у селу Прогар, налази се чувена плажа Тарзан. Прозвана је по подугачком канапу, лијани која виси са дрвета и чика смеле да авантуристички скоче у воду. Због тога се немојте престрашити ако чујете крик налик познатом оглашавању краља џунгле. И околина подсећа на „џунглу“ бујним зеленилом и цвећем.

Иначе, купалиште је сређено, избетониране су обале са понтоном, рестораном, љуљашкама и клацкалицама за малишане, и мрежама разапетим између стабала за истинску опуштенцију у стилу цртаног јунака Шиље. Сава је овде поширока и снажна, па стога захтева и опрез.

2. Јер Бојчинска шума је споменик природе

Са реке хитамо у зелену оазу, излетиште разноврсног садржаја. Бојчинска шума сместила се између Саве и канала Јарчине. Због својих посебности проглашена је заштићеним спомеником природе 1965. године. Има и историјски значај јер је за време два светска рата пружала уточиште мештанима и војницима. Поједине земунице и катакомбе сачуване су до данас.

Шумом, која се протеже на око 630 хектара, господари храст лужњак, а друштво му праве граб, липа и топола. Богата је разноврсним биљним врстама и гљивама, може се натрчати на сремуш, а на пролеће се сладити шумским јагодама. И животиња је поприличан број, а ако вас срећа послужи можете се сусрести са зеком или срндаћем. Осим скитања шумом, озбиљни рекреативци своје вештине могу да опробају на 16 препрека и справа постављених дуж два километра дуге трим стазе.

На улазу је велики мањеж Коњичког клуба Бојчин где се шепуре вешти јахачи, а мало даље је и мали мањеж за почетнике. Ту се новајлије упознавају са коњима и уче јахању. Около је постављено неколико брвнара са одговарајућим пратећим садржајем за оне који желе да неколико дана проведу у тихој и мирној природи. После узбудљивих шетњи и дружења са коњима, ваља се окрепити у ресторану Бојчинска колеба, која успешно чува дух старога Срема. Када кушате њихова јела, нарочито она од мангулице, кажу домаћини, време стаје.

Konjički klub Bojčin

3. Јер Обедска бара је најстарије заштићено добро Европе

Заштићеним подручјем проглашена је далеке 1874. а само две године после  Националног парка Јелоустон у САД. Европи је позната још од средине XIX века. Аустроугарска властела би овде ловила и својим дамама даровала необичне, разнобојне перушке, које су тада биле обавезни модни детаљ.

Названа је по оближњем манастиру Обед, у народу познат као Црква мајке Ангелине (Бранковић). Изворно је била саграђена од грађе брода којим је срећно допловила, каже легенда. Данас је специјални резерват природе, који се простире на више од 9.800 хектара. Једно је од најбогатијих и најочуванијих станишта живог света у Панонском басену. Удомљава 226 врста птица, 50 врста сисара, 13 врста водоземаца, 12 врста гмизаваца, и једино је станиште црног ибиса у Србији. У води се брчкају шаран, штука и караш, шеткају се дивље свиње, јелени, јежоње, а црна рода се гнезди у непроходним храстовим шумама.

Pecanje na Obedskoj bari

Парк за одмор је пригодно сређен, са дрвеним столовима, клупама и ложиштима, где се спремају котлићи и роштиља. Потребна дрва су спремљена – исечена и уредно сложена. Овде се долази на целодневно дружење, опуштање. Ако сте ипак за неку акцију, можете изнајмити бицикл или чамац на весла да сами крстарите и рибарите, шетати обележеним стазама, или посматрати птичице. Обавезно се попните на видиковац да уживате у погледу.

Посета Обедској бари је непотпуна без вожње катамараном. Капетан је дружељубив и нестрпљив да нам открије поједине тајне мочварно-шумског пространства.

Причу симпатично почиње о ланцу исхране, на чијем врху је главни овдашњи предатор, орао белорепан, тачније женка. Спомиње и жуту чапљу, коју народ зове дангуба, јер сатима може непомично да стоји на истом месту. Представља нам биљчице и растиње, кудећи алге које су се запатиле последњих година услед ниског водостаја. У позадини се непрекидно чује крекетање. То је трстењак, мала наранџаста птичица. Тако се, каже, дозивају, прозивају, препуцавају, чаврљају. Нисмо их видели, али зато јесмо неколико корњачица. Не успевају све да се добро забашуре. Капетан нам успут открива опасности оближње шуме која крије живо блато. Наглашава да се њоме ходи искључиво обележеним стазама. Присећа се како је ово страшно блато притекло у помоћ српској војсци у Великом рату.

Наиме, после битке на Церу, добри познаваоци овог краја су Аустроугаре успели да наведу на живо блато које је прогутало целу непријатељску коњицу. Мало јуначке и мудре историје никад није наодмет. Док крстарите овим необичним царством, будите тихи. Пажљиво посматрајте и ослушкујте. Овде све пева.

ВИДЕО

6 разлога да посетите Обедску бару

4. Јер је село Купиново било деспотски крај

Једино у Срему које носи ово звање, уједно и последња српска деспотска престоница, диче се мештани. О томе сведоче остаци утврђења Купиника. У писаним изворима спомиње се крајем XIV века. Подигнуто је на острвцету и било је опасано одбрамбеним ровом и пет кула. Бурне је историје. Тврђава беше резиденција деспота Стефана Лазаревића, а касније властеле породице Бранковић. Овде су столовали Вук Бранковић, знан и као Змај Огњени Вук, деспотица Ангелина, и последњи деспот Стефан Бериславић. Освојена је и разорена 1521. године током похода на Београд турског султана Сулејмана.

Археолошка истраживања почела су тек недавно, те се не може ни слутити шта све може изронити. Пре но што пођете у обилазак тврђаве посаветујте се са особљем ТО општине Пећинци. Младе и срдачне душе ће вас подробно упутити у све тајне и замке средњевековног утврђења. Добродошлицу вам желе у етно-парку Купиново, најстаријем очуваном делу села, где је представљено традиционално сеоско домаћинство и травната и цветна окућница. Видећете старо покућство и намештај, вајат, амбар стар више од 200 година, као и бунар. Обавезно се успните на осматрачницу, одакле поглед пуца на бајковити, дивљи околиш.

Мислило се и на малишане. Направљен је базен са песком за арехеолошке играрије, а храбрише могу да се усликају и са Змајем од Купиника. Како? То ћете сазнати приликом посете. Фотка са крилатим бићем свакако је најдомишљатији начин да се овековечи сусрет са Купиновом.

Selo Kupinovo

Најстарији део етно-парка је Црква Светог Луке, највремешнији православни храм у Војводини, уздигнут средином XV века. Задужбина је деспота Ђурађа Бранковића, а иконостас је осликао чувени барокни уметник Јаков Орфелин последњих деценија XVIII века. У околним селима налази се још неколико очуваних здања народног градитељства које вреди обићи.

Преко пута етно-парка је ресторан са терасом под дебелим хладом. Мами нас и песма која се увелико ори, али морамо даље, да на време стигнемо на још једно посебно место.

5. Јер српски музеј хлеба открива дух народа

Хлеб је за Србе одувек био више од хране. Сачињен од прегршт зрна жита, симбол је сједињености, а пошто га веште руке умесе, разломи се и подели, тако представљајући заједнички живот. Српски музеј хлеба – Јеремија основао је 1995. године сликар Слободан Јеремић, из љубави према сопственом наслеђу. На простору од 1.200 квадратних метара, изложено је око 2.000 предмета разврстаних у три тематске збирке: етнографску, археолошку и ликовну. Сакупљани су током сликаревих путешествија по домовини, током којих је и истраживао и записивао обичаје. Поставка приказује пут зрна пшенице од „земље, преко хлеба, до неба“, откривајући како се хлеб правио некада, његов значај и симболику, али и о људима и њиховим обичајима и начину живота.

Muzej Hleba

Већина изложених предмета може се дотаћи, није под стаклом, јер контролисана прашина је саставни део музеја, објашњава оснивач. Поједини и прораде па се звуцима ручне вршалице, старе око 200 година, круњаче и жрвња путује у далеку прошлост. Може се видети и фуруна за печење хлеба, огњиште и војна кухиња.

Посебно занимљива је збирка обредних хлебова, богато сведочанство духовности и различитих обичаја. Представљени су славски, свадбени, подушни, и жетвени хлеб, погаче, чеснице, закончићи…

Шетња даље води у просторију где су изложена дела домаћина. Сјајна су. Оснивач је направио и црквицу, посвећену српској слави, коју је лично осликао. На зиду пред капелицом су насликани владари лозе Немањића, унутра на куполи српски светитељи, а на бочним странама старе словенске богиње и богови.

Unutrašnjost muzeja hleba

Номинован је за Награду европски музеј године 2017. За посетиоце је отворен суботом и недељом од 10 до 17 часова. Може се сматрати још једним уметничким делом Јеремије. Величанственим и јединственим. Како би наш умни народ рекао: „Добар је као хлеб“.

6. Јер се у повратку многи крепе на БС Газпром Крњешевци

После целодневног шеткања Сремом, понестаје горива нашем четвороточкашу, а и нама. Идемо на БС Крњешевци на ауто-путу Београд – Шид где ћемо сви “напунити батерије”. Док се љубазни точилац на бензинској станици стара о возилу, ми хитро бирамо храну. Дриве Цафе бургер од чистог јунећег меса, са чедар сиром, и зеленом салатом складно спакован у меканој земички, са врућим кромпирићима. И фришко справљени сендвич са кајмаком и печеницом да надомести пропуштене сремске укусе. Успева, скоро потпуно.

NIS Burger

Појимо се изворском Јазак водом различитих укуса. Свако има свој омиљени. Авантуру завршавамо слатким залогајем. Штрудли нема, али послужиће чизкејк – са преливом од малине. Новајлија у иначе богатој понуди слаткиша. Пун погодак. Могли бисмо још једну туру, али треба водити рачуна о линији, ближи се лето.

NIS Petrol Čizkejk

 

Share:

Можда те додатно интересује:

Drive cafe – Направи укусну паузу

На више од 300 локација широм Србије можеш пронаћи велики избор врхунских укуса и оброка који ће сваку твоју паузу претворити у истински ужитак. Са пуно љубави приступамо сваком делу процеса припремања најквалитетнијих оброка.

Одмори се уз сочан бургер, сендвич, свеже пециво или неку посластицу коју с пажњом припремамо на НИС Петрол и Газпром бензинским станицама. Заслади своју паузу и улепшај своје путовање!

Сазнај више

„Са нама на путу“ – Уштеди док возиш

Онлине и бесплатно се учлани у број један програм лојалности за возаче у Србији и оствари бројне погодности које ти чланство у „Са нама на путу“ програму лојалности омогућује.

Инсталирај „Са нама на путу“ апликацију, користи је на НИС Петрол и Газпром станицама и уштеди!

Сазнај више