Од Београда јужно, побрдила се Србија. На све стране. Извајала је валовите крајолике, из којих се уздижу и бројне планинске красотице. Многе су се малко притајиле, па су мање знане. Хитамо у посету једној од најумивенијих и једној звезданој висинској лепотици.
ЈЕР ЈЕ ЈАСТРЕБАЦ ШУМОВИТА ОАЗА МИРА
Од горостасног Копаоника одваја га Јанкова клисура на реци Блаташници.
Масив Јастрепца, који се простира надомак древне српске престонице Крушевца, дели се на Велики и Мали. Највиши врх је на скоро 1.500 метара надморске висине. Предање вели да је назван по јастребу који је на голом планинском врху свио гнездо. Са гранчица које је у кљуну носио, по планинским голетима испадале су семенке букве, брезе, четинара. Па тако временом изникоше повисока стабла. Неки га зову и змајевитом планином, јер су једном, народ памти, овде боравили српски витезови реда змаја.
Данас је једна од најшумовитијих планина у овом делу Европе. „Јастребац нема у Србији себи пара у смотренију неприступности и богатства разнородне шуме и шибљика, којим су његове стране тако густо обрасле”, написао је српски лекар и ботаничар Јосиф Панчић о планини јастребова. А ова птица грабљивица у Срба представља слободу, висину и снагу. Јастреба је одевен густим четинарима и листопадним шумама, претежно букве. Ипак, заштитни знак му је бела бреза. А како је осунчан током скоро целе године, уз свеже ваздушне струје и незагађену средину, обилује разноликим биљним светом и многим самониклим јестивим травкама и воћкама. Пешачке стазе до многих врхова воде кроз дивљу природу, крај бројних извора и потока.
Предели Јастрепца привлаче све љубитеље природе — планинаре, извиђаче, сакупљаче лековитог биља, али и брдске бициклисте и породице са малишанима. Најомиљеније излетиште је Равниште, где се налази и Јастребац Лејк Ресорт. Садржај је прилично богат: спортски терени, теретана на отвореном, мини-голф, игралиште за малце, а љубитељи адреналина могу да се опробају у авантура парку, на зип-лајну и вештачкој стени, као и стазама за мото-крос и брдски бициклизам. У средишту је вештачко језеро, око којег је плажа, која углавном служи за сунчање. Лети се вероватно неко и осмели да се брчне, иако је температура воде прилично ниска, а и нема спасилаца, тако да се купа на сопствену одговорност. На дрвеној табли је исписано: Где год да идеш, без обзира на време, увек са собом понеси сунце. А шта год и колико год да донесете, много више ћете да понесете са планине коју Панчић назва „благослов оближњег предела”.
ЈЕР РИБАРСКА БАЊА ПРУЖА КРАЉЕВСКИ ТРЕТМАН
Удoмила се на обронцима Великог Јастрепца, обгрљена шумом и зеленилом. Названа је по рибарима који су на њеним изворима пецали пастрмку, врхунску, за дворе кнеза Лазара. Лековитост њених вода позната је од давнина. Стефан Немања је за пунолетство на дар добио Загрлату Жупу, оближњи крај, а неговале су и лепоту даривале кнегињи Милици и њеним дворским дамама. Очарала је и Турке, који су у њој подигли хамам. Након ослобођења, књаз Милош је дао воде на испитивање у Беч 1834. године, што се сматра и почетком научно утемељеног рада. Од тада је била омиљено место свих крунисаних глава Србије, па је добила надимак Краљевска бања. Нарочито ју је волео краљ Петар I Карађорђевић, који је овде често боравио и лечио реуму.
Воде најделотворније утичу на кости и зглобове, али и доприносе бољитку општег здравља. Поред здравствених услуга и свежег и чистог јастребачког ваздуха, посетиоцима су на располагању и разни пратећи садржаји — спортски терени, отворени базени са термалном водом, амфитеатар за културна дешавања, као и терапијске стазе. Смештај је обезбеђен у девет вила, грађених крајем XIX и почетком XX века. Ова велелепна, махом обновљена здања дају јој посебан шмек, малко старински, а више господски. Захваљујући њима, бања изгледа попут малене, бајковите заједнице ушушкане у природи.
У срцу бање је паркић са фонтаном, где се може сести на клупицу поред краља Петра I, изливеног у бронзи, и малко са њим проћаскати. Испричаће вам како је управо овде 25. августа 1913. године потписана Декларација о повратку Косова и Метохије матици, Краљевини Србији.
VIDEO
Са нама на путу кроз Србију: 6 разлога да посетите Јастребац/ Епизода 77
ЈЕР ЈЕ ПРОКУПЉЕ ГРАД ГВОЗДЕНОГ ПУКА
Пут нас даље води преко Прокупља. Морамо скокнути бар до две најчувеније знаменитости. Хисара, или Прокупачког града, на узвишењу, кога са три стране окружује Топлица. Утврђење у данашњем облику је настало у другој половини XIV века, ради заштите од Османлија, на остацима из античког доба. Најважнија здања су црква Светог Прокопија из X века, по коме је град и назван, и Латинска црква из XIV века, а најбоље очувана је Југ Богданова кула, истурено упориште на обали Топлице. На самом врху брда је панорамска тераса са некада угоститељским објектом. Празно и пусто, напуштено и запуштено. И прљаво. По тераси са које се пружа прелеп поглед на град расути су комадићи стакла, делови намештаја, крпе… Грехота и срамота!
Али, оно чиме се Прокупље може поносити је Споменик јунацима Гвозденог пука. Издигнут је на месту одакле су 7. октобра 1912. године топлички борци кренули у рат и извојевали вечност. Од стотине јединица које су мобилисане од 1912. до 1918, само је други пешадијски пук Књаз Михаило, образован у Прокупљу, добио почасни назив Гвоздени. Парк је облика ордена Карађорђеве звезде, а у средишту је пет метара висок споменик, у облику метка. Симбол је храбрости и снаге. На странама су постављене бисте истакнутих ратника, међу којима је и Милунка Савић, а између њих плоче на којима су уклесане значајне битке у којима је учествовао Гвоздени пук. Около споменика је 255 бетонских стубића са именима носилаца Карађорђеве звезде. На околним стубовима вијоре се српске заставе. Достојанствено и уређено. Долични спомен нашим бесмртним јуначинама.
ЈЕР ЈЕ ВИДОЈЕВИЦА ЗВЕЗДАНА ПЛАНИНА
У близини Прокупља уздигла се још једна планинска красотица Србије. Нетакнуте, живописне природе, где су шумовити предели проткани пространим пашњацима. Тишина, спокој и нека посебна енергија.
Од планинарског дома Бели камен води пешачка стаза, све до Прокупља. Узбудљива и очаравајућа шетња, која почиње у шуми горостасних стабала, која тло заклањају од сунчевих зрака. Служила је као склониште и уточиште нашој војсци током НАТО агресије. Још су видљиви ровови и каблови развучени на стаблима за осветљење.
Видојевица се сматра и звезданом планином. Јер кад се небо разведри, ова сјајна небеска тела су тако близу, чини се на дохват руке. Такав јој је положај, скривен од светлосног загађења, па научници одлучише да овде поставе астрономску опсерваторију. А под њеном препознатљивом куполом крије се највећи телескоп на Балкану. Није, нажалост, отворена за посетиоце, али се овде окупља много људи да посматрају ретке појаве на небу, као што је киша метеора. Иако на скромној висини од око 1.155 метара, врх Бандера пружа сјајне погледе на околину и небеса изнад нас. Биће да Видојевица није тек тако добила име.
А на путу према Житном Потоку налази се још један кутак здравља. Извор, како мештани тврде, најбоље воде у Србији. Повазда је ту нека душа која пуни велике балоне да овај дар природе носи кући. Наточисмо и ми неколико бочица. Не знамо јој састав, али је уистину изврсна, ледна.
ЈЕР ЕТНО-СЕЛО „БЕЛИ КАМЕН“ СПРЕМА ДОМАЋИНСКУ ХРАНУ
Од дружења са природом и планинског ваздуха огладнесмо, поприлично. На путу преко Видојевице је етно-село „Бели камен“. Повелико газдинство које нуди смештај у бунгаловима и собама, и базен за одрасле и децу. Може се доћи на излет, вишедневни одмор, али и само на обедовање. На тераси са погледом на бујни крајолик, или унутра када захлади. Ваља надокнадити потрошене калорије, па бирамо пљескавице, кобасице, моравску салату, и свеже печене лепиње. Обилате порције и савршен укус. Окреписмо се домаћински и планински. А поред доброг залогаја, памтићемо и несвакидашње гостопримство.
ЈЕР БС КРУШЕВАЦ ИМА НАЈБОЉУ „DRIVE CAFE“ КАФУ
А онога чега нема на планини, има на НИС бензинским станицама. Сваки пут када појимо нашег љубимца на четири точка, и себе почастимо. Овај пут шољицом врхунске Drive Cafe кафе. Увек свеже, мирисне, пуног и савршеног укуса. На чаше нашег капућина и дуплог еспреса стављамо капице, да нам црни напитак остане што дуже врућ, да на повратку кући лагано гуштирамо сваки гутљај.
