Od ravnice mirne Bačke, preko voda silovitog Dunava, sve do brdovitih obronaka Fruške gore u Sremu protegao se grad. Mlađan, no bogatog kulturnog nasleđa i nesvakidašnje starinske raskoši. Iz Beograda najbrže se stiže Evropskim putem E-75, no biramo malo duži, ali zanimljiviji i oku prijatniji put kroz Frušku goru i Sremsku Kamenicu i preko mosta Slobode ulazimo u vojvođansku prestonicu.
Zašto posetiti Novi Sad?
1. Jer Novi Sad je srpska Atina
Prvi put se pominje 1694, dve godine posle početka izgradnje Petrovaradinske tvrđave, kada naspram utvrđenja, na levoj obali Dunava nastaje naselje vojnika, zanatlija i trgovaca, nazvano Racko (Srpsko) selo, kasnije Petrovaradinski šanac. Status slobodnog kraljevskog grada pod imenom Novi Sad dobija preko novčanog otkupa od carice Marije Terezije 1748. godine. Uništen je tokom Revolucije 1848/49, ali ga njegovi verni stanovnici obnavljaju. Ubrzo doživljava kulturni procvat i dobija nadimak Srpska Atina, kojim se upoređuje sa grčkom Atinom, kulturnim i naučnim centrom antičkog sveta. Srbiji, tačnije tadašnjoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca pripaja se po okončanju Velikog rata, a posle Drugog, naglo raste i razvija se na sve strane.
Od samog osnivanja neguje kulturnu i versku raznolikost i pažnju pridaje duhovnom i kulturnom životu. Gradio je crkve, škole i gimnazije, čitaonice, i pozorišta. Neprikosnoveni kulturni pečat daruje mu Matica srpska, preseljenjem 1864. godine iz Budimpešte, gde je osnovana četrdesetak godina ranije. Danas se diči i Bibliotekom i Galerijom Matice srpske, Muzejem Vojvodine, Muzejem grada Novog Sada, Muzejem savremene umetnosti Vojvodine, i Spomen-zbirkom Pavla Beljanskog . U kulturu je početkom XX veka prste umešala i nauka kada su njegovi stanovnici bili Mileva Marić i njen čuveniji suprug Albert Ajnštajn.
Izrastao je u moderan, prijemčiv grad širokih bulevara, velelepnih starinskih i modernih zdanja i raznovrsne ponude. Poznat je po Štrandu, najlepšoj plaži na Dunavu, Futoškoj pijaci, sportskim objektima i vikend naseljima Ribarsko ostrvo i Kamenjar sa čardama i smeštajnim objektima. U okolini je mnogo vinarija i salaša.
Srpska Atina, bez sumnje. Prepoznala je to i probirljiva Evropa proglasivši ga svojom prestonicom kulture 2022. godine. Titule će biti dostojan, sigurni smo.
2. Jer srce grada neguje starinski duh
Vreme kao da je stalo na centralnom Trgu slobode. Svojom lepotom, veličinom i šarenim tornjem, višim od 70 metara, nameće se rimokatolička Crkva imena Marijinog. Preko puta je Gradska kuća, velelepno zdanje izdignuto krajem XIX veka, koje je spomenik kulture od izuzetnog značaja. Između je monumentalni spomenik Svetozaru Miletiću, jednom od najuticajnijih političara XIX veka i nekadašnjem gradonačelniku, rad Ivana Meštrovića. Bočno se šepuri zgrada sedišta Vojvođanske banke, a preko puta se proteže Hotel Vojvodina i dalje Tanurdžićeva palata iz 30-tih godina prošlog veka, jednostavna, bez ukrasnih elemenata, koja malo odudara od raskošnog okruženja.
3. Jer centar grada je bajkoviti lavirint
Od trga se nastavlja Ulica Zmaj Jovina. Široka, životna, prepuna uređenih bašti i bočnih sokačića. Stižemo do spomenika čika Jovi Zmaju ispred Vladičanskog dvora Eparhije bаčke Srpske pravoslavne crkve, upečatljive građevine u eklektičkom stilu, snažnih dekorativnih elemenata. Nastavljamo ka Dunavskoj, jednoj od najstarijih ulica Novog Sada. Uža, zbijenih jednospratnica i mreže pasaža u kojima se skrivaju prodavničice, restorančići, radionice…moglo bi se njima lutati satima. U ulici su Gradska biblioteka, koja gleda na najstariju kuću, podignutu u prvim decenijama XVIII veka, kuća u kojoj je živeo Svetozar Miletić, Zbirka strane umetnosti, i dalje muzejski objekti.
Još je nekoliko zdanja koja se ne smeju propustiti – Novosadska Sinagoga, jedna od najvećih u regionu, sa zgradama Jevrejske škole i Jevrejske opštine, prelep kompleks u stilu secesije, zgrada Centralnog kreditnog zavoda, bogate dekoracije sa kraja XIX veka, najznačajniji pravoslavni hram u gradu, Saborna crkva Svetog Đorđa, i zgrada Gimnazije Jovan Jovanović Zmaj, u duhu eklekticizma.
Srce grada je nesvakidašnje skladna celina, bez nebodera, staklenaca i arhitektonskih novotarija. Usnulo u nekom baršunastom, romantično dopadljivom dobu. Živo, a nenametljivo. Čisto, gotovo besprekorno, dobrodržećih fasada, bez grafita, sređeno. Tako se voli svoj grad. Svaka čast, Novosađani!
4. Jer Dunavski park je spomenik prirode
Slovi za najlepši, ali je omalen. Nalazi se na kraju prvog dela Dunavske ulice. Krase ga skulptura Nimfe, spomenik pesniku i slikaru Đuri Jakšiću i biste pesnika Branka Radičevića i Mike Antića, kao i veštačko jezerce kojim plovi nekoliko patkica. Imaju i kućerak na ostrvcetu da se šćućure. Biljni svet je vrlo raznovrstan – breze, srebrne lipe, divlji kestenovi, čempresi… Mogla bi biti još koja zelena površina u samom centru, ali ima ih u blizini koji su vredni posete – Limanski i Futoški park i Kamenički na desnoj, sremskoj obali Dunava.
5. Jer zaveštanje Čika Jove Zmaja nije samo knjiga
Posvećen je jednom od najznačajnijih srpskih romantičara i liričara, Jovanu Jovanoviću. Nadaleko je poznat kao Zmaj. Ni od Noćaja, niti od Avale. Samo Zmaj. Zaradio ga je svojom omaškom. Kako je bio veliki zagovornik srpskog ujedinjenja, pored svog imena je dopisivao datum održavanja za Vojvodinu izuzetno važne Majske skupštine – 3. maj 1848. godine. Jednom, verovatno u žurbi, izostavi tačku iza broja 3 i tako ga prozvaše Zmaj. Nadimak mu se toliko svideo da je kasnije pokrenuo i istoimeni satirčni časopis. Za dečicu je čika Jova. Prvi je od svih srpskih pesnika koji je samo njima podario riznicu stihova.
Muzej se nalazi u Sremskoj Kamenici, na desnoj obali Dunava, nedaleko od Novog Sada. Smešten je u porodičnoj kući, letnjikovcu gde je pesnik proveo poslednje godine života. Kako je i mališane kroz rime učio i sam je u dvorištu svom našao zgodno mesto i zasadio dve kruške. Jedna rađa i danas.
Stalnu postavku, priređenu u pet prostorija, čine lični predmeti, dokumenta, knjige, privatne beleške i prepiske, dela objavljena nakon pesnikove smrti, slike, izdanja časopisa i listova koje je štampao – Zmaj, Starmali i Neven, i lekarski instrumenti. Po zanimanju je bio lekar. Izložena je i njegova Lečnička objava iz 1870. godine u kojoj ističe da najbogatije i sirotinju prima u iste sate i da svima pristupa “istom gotovošću” bez obzira na “nagradu”. Takav lekar mora biti. I crtao je. Prava umetnička duša. Uglavnom prijatelje i poznanike. Ali i prvi srpski strip. Pojedina crtačka dostignuća su izložena.
Preminuo je i sahranjen je u Kamenici. Prema nezvaničnim podacima, na večni počinak ispratilo ga je oko 15.000 ljudi.
Muzej je osnovan 1933. godine povodom stogodišnjice pesnikovog rođenja. Danas je u sastavu Muzeja grada Novog Sada. Zanimljiva, romantična postavka.
6. Jer kej uz Dunav je šetalište za užitak
Eh taj Dunav. Nesebično daruje posebne lepote gradovima kojima se posrećilo da na njegovim obalama izrastu. Zna katkad i zla naneti, ali mu se sve uvek sve oprosti. Novi Sad je umeo da iskoristi svoj dunavski dar. Pored pešačke i biciklističe staze može se poigrati na sportskim terenima za mali fudbal, košarku i tenis, boćati, i vežbati u teretanama na otvorenom. Tu je i spomenik Žrtvama Racije, u sećanje na više hiljada streljanih Srba, Jevreja i Roma krajem januara 1942. godine. Predstavljen je bronzanom kompozicijom Porodica i 78 bronzanih ploča sa informacijama o zločinu i imenima žrtava.
Još nije utvrđeno da li je Dunav teže preplivati ili premostiti. Uspeo je Novi Sad tri mosta da izgradi, ali su sva tri nemilosrdeno srušena u NATO bombardovanju 1999. No, izgrađeni su novi. Sva tri. Da dunavski krajolik učine još čudesnijim. U vodama ostadoše stubovi mosta Franje Josife, tek da svedoče burnoj prošlosti.
7. Jer Petrovaradin je Gibraltar na Dunavu
Tako svoju utvrdu veličaju Novosađani. Ne čudi, jer upravo njoj duguju nastanak i uspon. Na putu ka Petrovaradinskoj tvrđavi, prolazimo kroz Beogradsku kapiju. Tuda je promarširala i srpska vojska donoseći slobodu Vojvodini u Prvom svetskom ratu. Od kapije se ukazuje bajkovito mestašce. Podgrađe, ili Suburbium. Građen je kada i tvrđava od 1692. dо 1780. godine. Đava, kako joj Novosađani tepaju, je među najbolje očuvanim bastionima u ovom delu Evrope, odličnog geostrateškog položaja. Poprilično velika, prostire se na više od 100 hektara, omeđena bedemima dugih više od pet kilometara. Glavno sastajalište je plato sa koga puca pogled na Dunav i bački deo grada i gde se uzdiže jedan od simbola grada, toranj sa satom, mada netačnim. Ograda okovana stotinama katanaca zaljubljenih koji baš ovde zaključaše svoju ljubav. Među sаčuvаnim objektima su Oficirski pаviljon, Leopoldovа bаrutаnа, Arsenаl, Dugа i Jednostаvnа kаsаrnа, i Veliki rаtni bunаr.
U okviru tvrđave su Hotel Leopold I, odeljenje Muzeja grada Novog Sada, umetničke galerije, radionice, prodavničice, i kafići.
Jedinstvena atrakcija su podzemne vojne galerije na četiri nivoa, splet komunikаciono-odbrаmbenih koridora dužine 16 kilometаrа, od koji je za posetioce dostupan tek kilometer sa puškаrnicаmа i minskim sistemimа. Kako tvrđava nikada nije bila osvojena, u njoj su članovi Habzburške monarhije čuvali dragocenosti.
Unutar zidina održava se i muzički festival EXIT, koji je izrastao u jedan od najvećih i najposećenijih na tlu Stare dame. Svakog jula, mladi iz čitavogo sveta pohrle u Đavu, što zbog izvanrednih izvođača, što zbog okruženja. Teško da se negde muzički događaj može održavati u kulturno-istorijskoj celini od velikog značaja. Izdržaće Đava, nadamo se.
8. Jer je istina da se i na BS Novi Sad 16 može dobro jesti
Iako je još davno Balašević baš iz Novog Sada pevao da se „nekad dobro jelo baš!” i danas se u srpskoj Atini jede bogovski! Mi smo, ipak, naš obrok izabrali na izlasku iz Novog Sada, na povratku ka Beogradu. Svratili smo na Gazprom benzinsku stanicu Novi Sad 16 koja široko osvetljava autoput i odlučili se za Drive Cafe burgere.
Možemo reći da se dobro jelo i na benzinskoj stanici, i to baš! Sočno, sveže ispečeno, bogato i taman kako valja pred nastavak putovanja.
