Prizivali smo je podugo i čežnjivo, i pristigla nam je gospođica zima, najzad. Doduše u neobično blagom ruhu, snegom oskudnom. U kofer, jedva jedan, spakovala je pahulje. Krupne, lagane, graciozne. Po gradovima ih tek provejala, al je visove zabelela. Pre no snežni sag okopni, hitamo auto-putem Milošem Velikim i ubrzo stižemo u brdoviti i buntovni valjevski kraj. Uveliko se radujemo snegovanju.
1. Jer su Divčibare dragulj Valjevskih planina
U središnjem delu planine Maljen, na skoro 1.000 metara nadmorske visine, ušuškala se visoravan. Među okolnim brežuljcima da je štite od mraznih, surovih vetrova i podare blagu i lekovitu klimu. Nazvana je, predanje kaže, u spomen mladoj čobanici koja se udavila u nabujaloj Crnoj Kamenici. Tako narod skova ime Devojačke bare ili Divčibare, koje se spominje još 1476. godine u turskom popisu Smederevskog sandžaka. Bila je omiljeno mesto i knjaza Miloša Obrenovića koji ju je čitavu otkupio od Turaka posle Drugog srpskog ustanka.
Divčibare su nadaleko znane po svojim plišanim livadama, četinarskim šumama, izvorima i planinskim rečicama. Šumskih plodova je u izobilju, ponajviše borovnica koje rastu u vidu žbunja, a lekovitog bilja je posvuda. U ovako zdravom staništu napojenom bistrim vodama dom su našli srna, zekan, veverica, divlja svinja, kao i mnogobrojna pernata divljač. Susret sa zverčicom nije isključen dok se tumara nekom od mnogobrojnih uređenih i obeleženih pešačkih staza.
Danas Divčibare nude raznovrstan sportski i rekreativni sadržaj za posetioce različitih ukusa i sklonosti, uglavnom za porodice i mališane. Popularnosti svakako doprinosi i odličan geografski položaj. Najbliže su planinsko mesto prestonici i Vojvodini, te broj posetilaca neprestano raste. Shodno tome, niču i brojni smeštajni i ugostiteljski objekti.
I leti je vrlo živo. Tada pohrle biciklisti, streličari, planinari, zaljubljenici u prirodu, adrenalinci se otisnu na zip lajn, a klinci se nadmeću u avantura parku. Okolina je podjednako primamljiva. Najveći biseri kraja su magični vodopad Skakalo i jezero Rovni. Kada priroda zablista na proleće, valja se vratiti.
VIDEO
7 razloga da posetite Divčibare
2.Jer su Divčibare snežni raj za porodice
Nedaleko od centra gde su pijaca, parkić i Crkva Svetog Pantelejmona, posebno je užurbano i čavrljavo, od rane zore. Iznajmljuje se oprema, kopčaju pancerice, stavljaju kacige, i nestrpljivo hita na stazu. Šarene se kapice i rukavice i šuškaju odelca. Mnoštvo mališana čini prve korake na skijama pod budnim okom instruktora, dok su se pojedini već osamostalili, vešto jezde niz stazu i mašu bakama, dekama i roditeljima kad pored njih prozuje. Ima i odraslih. Nikad nije kasno stati na daske koje adrenalin znače. Staza Centar, dužine 600 metara, je plavo-crvena, lagana do srednje teška. Do vrha se stiže tanjirom i vučnom sajlom. Osvetljena je, pa se može vozikati i noću.
Prekoputa još snežnih radosti za malce. Sankalište. Na vrhu se iznajmljuju gume za spust niz stazu, dovoljno bezbednu za sve uzraste. Na jednoj strani je napravljeno nekoliko hupsera (grbica), tek malko dodatnog uzbuđenja za hrabriše. Neumorno se penju i spuštaju, uz osmehe i graju. Uživaju na snegu i čistom vazduhu. Danas i na suncu.
3. Jer je Crni vrh snežna pista za umešnije
Nalazi se podalje od centra, u okviru naselja Divčibare ski resort do koga se stiže kolima, putem kroz šumu, pokrivenim snegom, trenutno. Staza se proteže 850 metara niz severnu stranu Crnog vrha. Srednje je težine i namenjena je veštijim skijašima i borderima. Do vrha iznad 1.000 metara vozi dvosed, pa se usput napaja lepotama krajolika. Na stazi se iznajmljuje oprema i uzimaju časovi skijanja, te su iskusniji slobodni da uživaju dok se o njihovim manje veštim drugarima brinu instruktori. Ako ne za čitavu nedelju, Divčibare su sigurno odličan izbor za jednodnevni ili vikend beg u sneg. Pride će poslužiti i kao dobra priprema za vožnju u većim i zahtevnijim skijalištima.
4. Jer vidikovci oduzimaju dah
Jedan od najpristupačnijih, inače mnogobrojnih divčibarskih vidikovaca, je Paljba. Nalazi se nekoliko kilometara od centra, na putu Kosjerić-Valjevo. Parking je obezbeđen i postavljena je klupa za duže uživanje na 1.050 metara nadmorske visine. Pogled puca preko šuma, pašnjaka, udolina, i brežuljaka, ka planinama Povlenu i Medvedniku. Sjajno mesto za predah, porodičnu i prijateljsku fotkicu i naravno, neizbežni selfi.
Najviši vrhovi su uvek najprimamljiviji, neretko i najlepši. Do najvišeg visa Maljena stiže se kolima do vojnog objekta, pa nekoliko minuta pešaka, ili lagano šetnjom stazama, kroz pašnjake i borove šume. To je istinska planinska uživancija. Vrh na 1.104 metra narod je imenova Kraljev sto u spomen na cara Dušana, koji se jednom tu ulogorio i posmatrao boj svoje vojske. Porazila je neprijatelja, očekivano. Nije Dušan tek tako nosio nadimak Silni. Kad je vedro, pogled zna da dosegne do Kopaonika, a katkad i do Avale.
5. Jer su Ribnički manastir i pećina oaza spokoja
Do Paštrića, u opštini Mionica, stižemo putem koji se završava pred kapijom manastirskog poseda. Povelik je i sređen. Tišina odjekuje. Odnekud se čuje žubor vode i mjauk mace koja je pohrlila da nas dočeka. U porti, tek par duša strpljivo čeka prijem kod igumana. Manastirska crkva, posvećena Svetim apostolima Petru i Pavlu, urađena je u srpsko-vizantijskom stilu. Iznutra, čini se, nije dovršena. Ikonostas, tek pokoji živopis, uglavnom ikone na zidovima, i kupola neobično oslikana, plavom sa zvezdicama. Suvenirnica sa istaknutim cenama, samouslužna. Veruje se u poštenje posetilaca. Manastir je, veruje se, sagrađen u doba Nemanjića, prvi put se spominje sredinom XVII veka, a više puta je paljen i razaran. Današnja crkva izgrađena je početkom prošlog stoleća, a bratstvo je obnovljeno tek pre nekoliko godina. Spomenik je kulture od velikog značaja.
Iz dvorišta se penje na most preko reke Ribnice i putićem stiže do Ribničke pećine, ali se ući ne može. Ulaz u dvoranu je u nivou korita reke, koja je sada nabujala. Posetioce prima tek kada Ribnica usahne. Spomenik je prirode. Stanište je oko 15 vrsta slepih miševa i jedinstveni speleološki objekat u Srbiji. Neverovatan spoj prirode i duhovnosti.
6. Jer se u Plavoj ptici leti na krilima ukusa
Idemo ka Ibarskoj magistrali. Usput je skretanje ka rodnoj kući Živojina Mišića, te ukoliko niste išli u posetu jednom od najvećih srpskih junaka i vojskovođa, vreme je. Mi jesmo, i opet bismo, ali dan je odviše kratak, a i glad postaje neumoljiva. Svraćamo u Plavu pticu, kafanicu pokraj puta. Svega nekoliko stolova, ali uredno, prijatno i čisto. Ponuda trenutno „skromna“ – roštilj, zimske salate i domaće vruće lepinje. Srećom, izbirljivi nismo. Naručujemo mešano meso i ćevape na kajmaku. O ukusima najbolje svedoči često gostovanje našeg poznatog glumca, iskusnog kafandžije. Za istim stolom sedeo je prethodnog dana, hvali nam se srdačni domaćin. Eh, mimoišli smo se zamalo, ali već sledećom prilikom možda nas sreća pogleda da trpezu podelimo sa velikim boemom.
7. Jer vas i na Ibarskoj magistrali čeka pravo osveženje
Jedan od najprometnijih puteva Srbije nudi prolazak kroz prelepe krajolike koji nas još jednom uveravaju u lepote rodne grude. I dok zbog broja automobila koji svakodnevno prolaze Ibarskom, može doći i do zastoja u saobraćaju, mi znamo da se na NIS Petrol i Gazprom benzinskim stanicama uvek možemo odmoriti i okrepiti.
Ovaj put naš izbor je Drive Cafe kafa koja je tu da zadovolji svakog sladokusca i pruži preko potrebno osveženje. Ali ne zaboravljamo i da zaposlenima pokažemo QR kod iz aplikacije Sa nama na putu, kako bismo uživali uz popust od 20% na kafu.
