Prisećamo se slavnih predaka i njihove dugotrajne, istrajne i junačke borbe za oslobođenje od Osmanlija. U ovoj godini obeležava se 220 leta od početka Prvog srpskog ustanka i skoro 190 godina od donošenja Sretenjskog ustava. Idemo u pohode padinama doline Dičine i Klatičevske reke, u kraj stamenih ustanika i znamenitih hrastova.
JER JE TAKOVSKA CRKVA-BRVNARA USTANIČKA
„Sve na našu dušu, i vrat, i obraz…”, odgovoriše uglas okupljeni na narodnom saboru pošto Miloš Obrenović obznani početak nove bune, Drugog srpskog ustanka, na praznik Cveti 1815. godine. Na takovskom brdašcetu, ispred crkve-brvnare, posle jutarnjeg bogosluženja. Prisutni se potom pričestiše, zakleše na međusobnu vernost i uputiše ka stoletnim hrastovima u obližnjoj dolini, gde ih čekaše poveliki skup ustanika spremnih za boj.
Crkva posvećena Svetom Đorđu podignuta je 1795. godine na mestu građevine sedamdesetak godina mlađe. Na temelju od tesanog kamena, od hrastovih talpi. Tipičan primerak brvnare koje su gradili Osaćani, neimari iz Bosne. Dveri drvene, ukrašene bogatim duborezom. Oniže su. Da se pri ulasku sagne i da Turci ne bi konje u nju uterivali. Ikonostas, čije delove je darovao Jeremija, Milošev brat, je očuvan. Obnovljena je 1935. godine. U porti je i dalje kamen sa koga je Miloš održao ustanički govor, i staro seosko groblje sa nadgrobnici, od kojih su pojedini ukrašeni neobičnim šarama i povezanim krstovima, a na nekima su uklesane sablja ili puška. Nedaleko od brvnare je i takovska crkva Svetog Save na Savincu, prva zadužbina Miloša Obrenovića u oslobođenoj Srbiji.
JER JE MUZEJ DRUGOG USTANKA PRIKAZ SRPSKE REVOLUCIJE
Otvoren je 1994. godine u nekadašnjoj takovskoj osnovnoj školi, zadužbini kralja Aleksandra Obrenovića. Daje prikaz borbe protiv Turaka, od Prvog srpskog ustanka 1804. do kraja prve Miloševe vladavine 1839. takozvane Srpske revolucije. Najznačajniji eksponati su ostaci čuvenog starog Takovskog grma, i remek-delo Paje Jovanovića Takovski ustanak, iz 1895. godine. To je prva verzija slike i većeg je formata od druge, koja je vlasništvo Narodnog muzeja u Beogradu. Od značaja su i Miloševa dolama, svečano odelo, doduše kopija, jer je original u Beogradu, i aša, pokrivač za njegovog konja. Izložena su i mnoga druga umetnička dela, izvorna i kopije dokumenata, objava i prepiski, predmeti za svakodnevnu upotrebu, najranija novovekovna odlikovanja, državna obeležja, i naoružanje. Šetnja kroz malu, ali lepo osmišljenu postavku daje prilično zanimljiv prikaz ustaničke Srbije.
Koji kilometar dalje je konak kneza Miloša u Gornjoj Crnjući. Iako je upriličena stalna postavka, teško je u nju zaviriti. Nama, nažalost, nije pošlo za rukom. Konak se nalazi na privatnom imanju, okružen kućama i pomoćnim zgradama i nema stalnog domaćina. Obnovljen je pre desetak godina i kulturno je dobro od izuzetnog značaja. Inače, zdanje se smatra prvim dvorom moderne Srbije, mesto je zasedanja ustaničke skupštine, i prestonica Kneževine do preseljenja u Kragujevac 1818. godine. U ovaj konak se posle objave narodne bune u crkvi-brvnari, Miloš uputi, obuče najsvečanije odelo, razvi ustanički barjak i pred okupljenim narodom uzviknu: „Evo mene, a eto vam rata s Turicima”!
JER “TAKOVSKI GRM” GRANA SLOBODU NAD SRBIJOM
Koji kilometar od Muzeja je istorijski znamenito mesto, uređeno u sećanje na Drugi srpski ustanak, oslobođenje od Turaka i stvaranje moderne srpske države. Prostorom sa padine dominira monumentalni bronzani spomenik Takovski ustanak, delo Petra Ubavkića, koje predstavlja trenutak proglašenja ustanka. Nadgleda široku poljanu na par hektara, koju krasi nekoliko spomenika. Kamena stazica vodi do obeliska Pod Takovskim grmom, koji je podigao zahvalni narod rudničkog kraja krajem XIX veka. Od mermera, sa uklesanim ustaničkim i državanim obeležjima, i stihovima Alekse Nenadovića: „Ovaj grm će vreme da osuši i kameni stub će da poruši, al’ Srbija večito stajaće i Miloša ime spominjaće”. Iza je livada na kojoj bi trebalo da se ponovo izgradi letnjikovac Aleksandra Obrenovića, nekada trospratno zdanje sa 36 odaja, spolja nalik vilama austrijske aristokratije, i srpske, šumadijske unutrašnjosti. Takovski dvorac je stradao u požaru 1917. godine pod nerazjašnjenim okolnostima. Obeleženo je i mesto starog grma, kako narod zove hrast lužnjak, pod kojim je počela bitka za slobodu. Bio je prava grdosija. Visok 23 i stabla obima devet metara. No, vremenom je počeo da propada, pa je narod sudbinu hrasta vezao za usud dinastije Obrenovća. Naime, veća grana mu se odlomila 1860. nagoveštavajući smrt Miloša, manja osam godina kasnije kada je ubijen Mihailo, a 1901. ga je oluja iščupala najavivši slom Obrenovića. No, knez Mihailo je za života zanovio sveto srpsko drvo. Naslednik je zasađen 1865. Listao je do devedesetih, i sada je osušena prirodna skulptura. Stoleće kasnije, preko puta je posađena mladica trećeg Takovskog grma. U čast i nezaborav reči kneza Mihaila da „dok je god srpske države i naroda, u Takovu lista jedan hrast kao simbol slobode i nezavisnosti”.
